Tipovi zloupotreba u digitalnom okruženju su mnogobrojni, a neki manje poznati nisu još uvek našli prepoznatljivo mesto u domaćoj terminologiji. U digitalnom okruženju dominira nasilje koje je počinjeno najčešće od nepoznate osobe (40%), a najprisutniji vid nasilja je proganjanje (55%) koje su najčešće vršili poznanici (45%), pokazuje “Iza ekrana: Analiza zloupotreba žrtava trgovine ljudima u digitalnom okruženju” koju je sprovela organizacija Atina.

Analiza obuhvata iskustva 178 devojaka i žena, koje su u periodu od 2015. do 2020. godine u Srbiji, koristile programe podrške i zaštite Udruženja građana Atina. Ova analiza je jedinstvena i retka na polju borbe protiv trgovine ljudima jer pokazuje korelaciju između trgovine ljudima i digitalnog zlostavljanja. Ona pokazuje kontinuitet nasilja kojim su žrtve trgovine ljudima pogođene, a s druge strane, govori i o novim oblicima trgovine ljudima.

Od ukupnog broja, 15% devojaka i žena navelo je da su bile i žrtve impersonacije (imitiranje druge osobe), dok je catfishing (namamljivanje) prisutan u 5% slučajeva, a targetiranje (doxxing) u 3%. Dalje, cyberbullying (sajberzlostavljanje) je iskusilo 32% ispitanica, dok je cyberbombing (sajberproganjanje) doživelo 57% ispitanih žrtava trgovine ljudima. Kada se radi o hakovanju (neovlašćenom pristupu tuđim podacima), 42% njih se susrelo sa ovom pojavom. Digitalnu zloupotrebu prepoznatu kao osvetničko objavljivanje eksplicitnog sadržaja, poput snimaka i fotografija s pornografskim elementima (revenge porn), ali i poruka (sextortion), iskusilo je 31% ispitanica, pokazuju rezultati analize.

Pogledajte najzastupljenije tipove zloupotrebe u digitalnom okruženju sa kojima su se žene i devojke susretale kao i njihovo značenje.

Cyberbullying (sajberbuling/sajberzlostavljanje)

Ovo je pojam koji obuhvata niz uznemiravajućih ponašanja na internetu. Sajberbuling je uglavnom prisutan među mladima i može uključivati pretnje, sramoćenje ili ponižavanje u digitalnom okruženju. Pod ovim pojmom se često smatra vršnjačko zlostavljanje na internetu, gde pojedinac ili grupa vršnjaka ima cilj da omalovaži drugu osobu i nanese štetu njenom ugledu, ličnosti i dostojanstvu.

Doxing (doksing/targetiranje)

Doxing (takođe i doxxing), podrazumeva ponašanje u okviru kojeg jedna osoba (dokser) prikuplja podatke o drugoj osobi, analizira ih i tendenciozno objavljuje s namerom da ih prikaže najčešće u negativnom svetlu koje odgovara dokseru, s obzirom na to da je cilj doksera da nanese štetu drugoj osobi. U doxing takođe spada i objavljivanje podataka o ličnosti, kao što su adresa stanovanja ili kontakt podaci (broj telefona) kako bi se osoba uznemiravala ili joj se na drugi način nanela šteta.

Cyberstalking/Cyberbombing (sajberproganjanje)

Pod sajberproganjanjem podrazumeva se niz uznemiravajućih ponašanja koja su izvršena više puta ili s regularnošću, koja obično uzrokuju da žrtva trpi strah, anksioznost, poniženje i ekstremne emocionalne povrede. Ovde spada i slanje poruka, pozivanje, slanje glasovnih  poruka kako bi se osoba koja je meta napada držala u stanju uznemirenosti i straha. Važno je naglasiti da sajberproganjanje ne mora da uključuje i direktne pretnje, već se odnosi i na one aktivnosti koje izazivaju osećaj bespomoćnosti i kontinuiranog stresa. U daljem toku ove analize, koristićemo termin sajberproganjanje za sve takve aktivnosti.

Hacking (neovlašćen pristup tuđim podacima)

Hakovanje predstavlja neovlašćen pristup, upadanje u tuđi elektronski uređaj ili mrežu. Često se izvodi s namerom da se napadne i inkriminiše druga osoba, te da joj se nanese šteta putem krađe podataka ili narušavanjem njene privatnosti.

Impersonacija (imitiranje/lažno predstavljanje)

Impersonacija može da se odnosi na kreiranje lažnog profila, kao i na korišćenje tuđeg identiteta. Svrha impersonacije jeste u tome da se u ime osobe koja joj pribegava prave dogovori ili kako bi se ta osoba lažno predstavljala.

Catfishing (pecanje/namamljivanje)

Termin catfishing koristi se za opisivanje situacije u kojoj se neka osoba namamljuje na susret ili u vezu, pomoću izmišljenog onlajn identiteta. Razlika u odnosu na impersonaciju je ta što se u slučaju castfihinga treća strana namamljuje na susret ili davanje informacija.

Revenge porn (osvetničko objavljivanje eksplicitnog/pornografskog sadržaja)

Revenge porn, odnosno osvetničko objavljivanje eksplicitnog/pornografskog sadržaja, jeste vrsta zloupotrebe koja podrazumeva objavljivanje sadržaja bez saglasnosti osobe koja se na snimku ili fotografiji nalazi. Počinilac ovde koristi odnos sa žrtvom, zahvaljujući kojem je i došao do spornog sadržaja, kako bi žrtvi dalje naneo štetu. Jedan od podoblika ove forme nasilja je i sextortion i predstavlja pretnju objavljivanjem eksplicitnog materijala (informacija, fotografija) zarad iznude novca ili ponižavanja žrtve.

Ostali tipovi zloupotreba u digitalnom okruženju

Pored navedenih tipova digitalnih zloupotreba/uznemirivanja/nasilja, u savremenoj literaturi srećemo i pojmove kao što su trolling (kontinuirano postavljanje, uglavnom negativnih, komentara), DoS napade (Denial of Services – opterećivanje/napadanje mreže kako bi se izazvao pad sistema), SWATTing (prijavljivanje policiji i drugim organima, najčešće lažnih požara/bombe, u cilju izazivanja panike i straha)[1]. Ovi pojmovi svakako zahtevaju jednu dublju i detaljniju analizu, međutim imajući u vidu naš tematski fokus, ovde ćemo se zadržati samo na njihovom nabrajanju.

Tekst u originalu možete čitati putem linka: https://www.nedeljnik.rs/da-li-znate-sta-je-cyberbombing-doxing-i-catfis...