Rute za krijumčarenje i trgovinu ljudima preko zapadnog Balkana, koje su mirovale u drugoj polovini 2015. i početkom 2016. godine kada je izbeglicama bilo dozvoljeno da se slobodno kreću od Grčke do severne Evrope, ponovo se koriste od kako su granice zatvorene pre skoro četiri meseca.  

Zatvaranje granica izazvalo je procvat krijumčarenja na Balkanu

Zvanični podaci pokazuju oštar pad broja izbeglica koje prelaze granice, ali se nepoznat broj njih neprimetno kreće preko Balkana. Humanitarne organizacije upozoravaju da ih ponovno oslanjanje na krijumčare čini ranjivijim, i umanjuje im pristup službama za pružanje zaštite i pomoći.

“Sa zatvaranjem granica, sve je prešlo u ilegalu”, kaže Jelena Hrnjak, program menadžerka srpske organizacije za borbu protiv trgovine ljudima ATINA. “Izbeglice su sada u istom položaju kao tokom 2014. i početkom 2015. godine. Stare rute koje su postojale pre takozvanog humanitarnog koridora se ponovo koriste.”
Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice registrovala je 217 novih dolazaka na jugu Srbije, na granicama sa Makedonijom i Bugarskom tokom četiri dana u junu, ali procenjuje se da oko 300 izbeglica koje ne bivaju registrovane svakodnevno pristižu u zemlju. Jedan zvaničnik UNHCR-a anonimno je priznao da je nemoguće znati tačan broj osoba koje se neopaženo krijumčare kroz Srbiju.

U sredu je Evropol - Evropska policijska služba, izdala saopštenje da je 36-očasovna akcija protiv krijumčara u regionu, koja je uključila i policiju i snage granične kontrole 10 zemalja, rezultirala hapšenjem 39 krijumčara kao i 580 osoba koje su oni krijumčarili.
Direktor Evropola, Rob Vajnrajt, naveo je u saopštenju da je preko 7.000 osoba koje se sumnjiče za krijumčarenje prijavljeno Evropolu od početka 2016. godine. “Očekuje se da će cene krijumčarenja nastaviti da rastu i da će se eksploatacija dodatno povećati kako u zemljama tranzita, tako i u zemljama konačne destinacije”, rekao je on.

Nema druge rute

Manal, 18-ogodišnja Sirijka koja putuje sa svojim osmomesečnim sinom bila je među registrovanim izbeglicama koje su prošle nedelje stigle u Preševo, gradić na granici Srbije sa Makedonijom.
“Nisam mogla više da izdržim u Grčkoj”, objašnjava Manal, opisujući loše uslove u kampu u kom je boravila. “Voda je bila jako prljava. Bila sam previše bolesna da bih mogla da dojim sina. Čak i kada sam molila doktore za čistu vodu, dali su mi samo tablete za prečišćavanje.”

Ona je očajnički želela da se pridruži svom suprugu koji je u Nemačkoj. On je otišao iz Sirije kada je Manal bila u četvrtom mesecu trudnoće i sina je video samo na fotografijama. Procedure ponovnog spajanja porodice uz pomoć Dablinske regulative mogu da traju do godinu dana. Nakon što je provela tri meseca zarobljena u Grčkoj, Manal je odlučila da se pridruži šestočlanoj grupi iz Sirije koja je platila po 2.000 eura krijumčaru da ih odvede do Nemačke. Međutim, krijumčar ih je odveo samo do Makedonije i tamo ih ostavio u šumi, bez hrane.

Avganistanka se odmara sa ćerkom u graničnoj oblasti između Grčke i Makedonije poznatoj kao “džungla”

Grupa je provela naredna tri dana krećući se što je brže mogla ka granici sa Srbijom. Dane su provodili krijući se u šumi, a noći u pokretu. Sporo su napredovali, naročito nakon što je Manal iščašila zglob, ali uspeli su napokon da stignu do granice, gde ih je policija uhapsila i prevezla u Prihvatni centar u Preševu.
Nakon dva dana provedena u centru, grupa je još uvek čekala registraciona dokumenta koja bi im omogućila legalan boravak i kretanje kroz Srbiju tokom naredna 72 sata. Manal nije bila sigurna koja je naredna država u koju će ući, ali rekla je da veruje da će muškarci iz grupe naći rešenje - najverovatnije drugog krijumčara - kada stignu u Beograd, prestonicu Srbije. 

Veliki biznis

Zajednički izveštaj objavljen u maju od strane Interpola i Evropola procenjuje da je prošle godine profit koji su ostvarile mreže krijumčara izbeglica i migranata bio između 5 i 6 milijardi dolara, te da je 90% dolazaka u EU ostvareno uz pomoć kriminalnih mreža. Izveštaj predviđa “dalju diversifikaciju ruta... Kako krijumčari budu prilagođavali svoje usluge pojačanim kontrolama i pronalazili nove puteve u EU”. Takođe se navodi: “Dok se ne dokaže sistemska povezanost između krijumčarenja i terorizma, postoji povećan rizik da borci koji pripadaju terorističkim grupama mogu koristiti migracione tokove da (ponovo) uđu u EU.”

Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije, 127 osoba optuženih za krijumčarenje uhapšeno je u Grčkoj od početka godine, ali Hrnjak kaže da hapšenje pojedinačnih krijumčara, koji su često i sami izbeglice, neće u značajnijoj meri uticati na uhodane mreže.
“To je transnacionalna kriminalna aktivnost kojom se treba baviti na regionalnom nivou”, rekla je ona za IRIN. “Osobe koje su uhapšene mogu biti sprečene u obavljanju svojih aktivnosti na najnižem nivou, ali vođe operacija ostaju na mestu.”
IOM radi na prikupljanju podataka o krijumčarenju i trgovini ljudima na Balkanu, kako bi razvila odgovor zasnovan na dokazima i pružila pomoć žrtvama. Ali, same izbeglice često onemogućavaju prikupljanje tačnih informacija jer ne žele da identifikuju krijumčare koje vide kao jedinu šansu da stignu do željene destinacije.

Opljačkani

Saraf, 25-ogodišnja učiteljica iz Avganistana koja putuje sa svojim mužem i dvojicom braće, kaže da je njena grupa pronašla krijumčara na grčkom ostrvu Samos koji je ponudio da ih odvede u Mađarsku za po 2.500 eura. Ona nije objasnila kako je on uspeo da ih odvede sa ostrva. Izbeglice bi trebalo tamo da ostanu dok ne prođu proceduru nakon koje ili bivaju vraćene u Tursku, ili dobijaju karticu za tražioce azila koja im omogućava da putuju u kopneni deo zemlje. Portparol UNHCR-a rekao je da je ova agencija čula nezvanične izveštaje o ljudima koji su napuštali ostrva bez autorizacije, i da je grčka policija zaustavila više osoba koje su pokušale da se ukrcaju na trajekte uz pomoć falsifikovanih dokumenata.

Krijumčar je Saraf i njenu grupu pratio tokom šestodnevnog prelaska Makedonije, ali ih je napustio u Beogradu. Sedeći u parku u blizini glavne autobuske stanice, ona je rekla da nije sigurna kako će njena porodica stići do Nemačke: njihove željene destinacije.
Mađarska je prošlog septembra podigla ogradu duž svoje granice sa Srbijom. Jedini legalan način da izbeglice sada uđu u tu zemlju je preko dve “tranzitne zone” gde mađarske vlasti primaju 30 tražilaca azila dnevno. Stotine drugih nedeljama čekaju u neformalnim kampovima na srpskoj strani granice. UNHCR je izrazio zabrinutost povodom uslova u tim kampovima, i upozorio da dugi periodi čekanja guraju izbeglice u ruke krijumčara.

“Ne razumem kako mogu da nas iskorišćavaju na ovaj način”, rekla je Saraf o krijumčarima. “Ali, u isto vreme, oni su naša jedina opcija. Moramo nastaviti put, a krijumčari su jedini izbor koji imamo.”
Prema podacima iz Interpol/Evropol izveštaja, “osnovna struktura krijumčarskih mreža uključuje vođe koje koordiniraju aktivnosti duž svake rute, organizatore koji upravljaju aktivnostima lokalno putem ličnih kontakata, i oportunističke pomagače najnižeg nivoa koji uglavnom pomažu organizatorima, i mogu pružati pomoć u aktivnostima vrbovanja.”

Ranjiva deca

Poznato je da se maloletnici bez pratnje pridružuju krijumčarskim mrežama kako bi otplatili svoje dugove nastale tokom putovanja, obično nalazeći izbeglice koje će ove mreže krijumčariti.

“Sa naše tačke gledišta, takva situacija može rezultirati ropstvom kada stignu u zemlju konačne destinacije - ili možda i ranije”, kaže Hrnjak.

Dečak od 16 godina iz Avganistana, koji se predstavio kao “Ali”, rekao je za IRIN da je platio krijumčaru 1.500 eura za put od Avganistana do Turske, gde je proveo četiri meseca radeći u fabrici kako bi skupio novac za naredni deo puta. On je zatim platio 4.500 eura da ga prokrijumčare kroz Bugarsku do Beograda, gde čeka da njegova porodica prikupi 1.400 eura koliko mu je potrebno da plati krijumčaru da ga odvede u Mađarsku. Kada stigne tamo, planira da nastavi do Norveške gde će tražiti azil.

Tražioci azila iz Nigerije, koji su tek pristigli u Beograd noseći samo plastičnu kesu sa garderobom

On je rekao da je prošle nedelje, zajedno šestoricom svojih drugara koji su takođe maloletnici bez pratnje iz Avganistana, pokušao bez krijumčara da uđe u Mađarsku, ali ih je mađarska granična policija uhvatila i pretukla.

“Dvanaest policajaca nas je pronašlo uz pomoć pasa”, kaže Ali. “Oni su nas šutirali i tukli pendrecima dok nismo pobegli preko granice.” Grupa se vratila u Beograd, gde je jedan od njegovih drugara tražio medicinsku pomoć zbog rane koju je imao na potiljku. Ali kaže da neće ponovo pokušavati da pređe mađarsku granicu dok ne bude mogao da plati krijumčara. “Nama je potrebno da se granice otvore”, rekao je Ali. “Dok ne otvore granice, mi nemamo kuda da idemo.”

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde:
https://www.irinnews.org/feature/2016/06/29/unknown-and-exploited-europe...