Dežurni telefon: +381 61 63 84 071
Jelena Hrnjak za UN Women: “Žensko socijalno preduzetništvo je pravi recept za prevazilaženje posledica ove ali i svih drugih kriza”
Fotografija: Dragan Todorović
Jelena Hrnjak je programska menadžerka NVO Atina, koja zagovara za prava žrtava trgovine ljudima i drugih oblika eksploatacije. Kao partner EU-UN Women programa u Srbiji, Atina se fokusirala na žensko socijalno preduzetništvo i ekonomsko osnaživanje žena koje su preživele trgovinu ljudima. Njihovo socijalno preduzeće Bagel Bejgl moralo je da zatvori svoja vrata za mušterije usled COVID-19 pandemije, i počne sa dostavom kako bi ublažili ekonomske posledice krize. Hrnjak je za UN Women govorila o načinu na koji će ova situacija uticati na osobe koje su preživele trgovinu ljudima, i na njihovu ekonomsku nezavisnost.
Na koji način je ova kriza izazvana pandemijom korona virusa uticala na osobe koje su preživele trgovinu, i na Atinu?
Na Atinin dežurni telefon primamo sedam puta više poziva nego pre pandemije. Stotine žena sa čitave teritorije Srbije nas pozivaju da se informišu i potraže podršku uglavnom iz medicinskih razloga, i urgentnih potreba za hranom ili higijenom. Većini njih trebaju informacije o suđenjima koja i dalje traju bez obzira na situaciju.
U tri sigurne kuće koje vodimo, 80% kapaciteta je zauzeto; redovne ih obilazimo i snabdevamo žene i decu koja su tamo smeštena. Uspostavile smo i onlajn savetovalište sa psihološkinjama koje su dostupne devojkama i ženama koje se nalaze u državnom prihvatilištu i drugim ustanovama socijalne zaštite, kao i onima koje borave u svojim domovima i na drugim mestima.
Šta se dešava sa Bagel Bejglom sada?
Sve smo tu, na okupu, širimo ljubav i dostavljamo bejgl! Potpisale smo ugovore sa dve najveće agencije za dostavu, i šaljemo optimističnu poruku: Ostanite kod kuće i jedite bejgl! Napravile smo najukusniji meni, koji svakodnevno mogu da kušaju stanovnici našeg lepog grada Beograda.
Da li ima šanse za opstanak Bagel Bejgl posle krize?
Bagel Bejgl, kao i svi mi, prvo mora da prođe kroz ovu krizu. Prilagođavamo se u hodu. Svesne smo da će posle krize biti teško, verovatno teže nego ikad pre. Teže na drugačiji način, nama nepoznat. Ta neizvesnost je ono što plaši sve nas. Sa druge strane, mi u Srbiji stalno živimo početke, i ovo će biti jedna takva priča. De integro. Ponovo ispočetka.
Kako će ova situacija uticati na vaše aktivnosti i napore za ekonomsko osnaživanje žena žrtava trgovine ljudima?
Trafikeri su ti koji oduzimaju ženama slobodu, integritet, nezavisnost, slobodnu misao. Sada ova situacija izolacije stavlja ove žene, naročito žrtve trgovine ljudima, u još teži položaj, jer im je sloboda ponovo ograničena. Usled trenutnih okolnosti došlo je do regresije i vraćanja na poziciju zavisnosti. Nažalost, opravdano je za očekivati da će se ovaj trend nastaviti i po prestanku vanrednog stanja i policijskog časa.
U prvoj nedelji pandemije, 31% žena koje su imale iskustvo nasilja je javilo da je ostalo bez posla, u drugoj nedelji njih 55%. U četvrtoj nedelji, dok pišem ove redove, njih 92% ostalo je bez ikakvih primanja. Neminovno je da će posledice pandemije biti vidljive u svim društvenim oblastima. Jasno je da je pred svima nama jedan veliki test. Smatram da je nastavak ulaganja u žensko socijalno preduzetništvo pravi recept za prevazilaženje posledica ove ali i svih drugih kriza.
Šta vidiš kao izlaz, i nadu, iz svega toga?
Vidim nas, žene koje podržavaju jedna drugu, kao izlaz i nadu. Danas više nego ikada verujem u feminističke principe - u feminističku etiku brige za sebe i druge, u preko potrebnu javnost rada, u solidarnost i saradnju. Mislim da treba izvući najbolje iz ove krize, koju smatram i svojevrsnom krizom čovečanstva. Pored dezinfekcije ruku i prostora, mislim da je vreme da dezinfikujemo misli i emocije. Znam da će žene naći način da se izbore, onako kako su one to uvek mogle i umele - herojski i sa osmehom.
Sa engleskog za NVO Atina prevela Marija Pantelić. Tekst u originalu možete čitati putem linka: