Fotografija: UNICEF/UNI91025/Noorani

Ovaj članak deo je serijala Saveta za inostrane odnose na temu trgovine ljudima, u kom saradnici Saveta i drugi vodeći stručnjaci ocenjuju nove pristupe suzbijanju trgovine ljudima i modernog ropstva, kako u Americi tako i globalno. Autori ovog članka tima iz Globalnog fonda za okončanje modernog ropstva (GFEMS) su Natalija Valin, direktorka za strateška partnerstva, i Džejson Vendl, direktor za strategiju i dizajn.

COVID-19 pandemija je razotkrila i pogoršala nejednakosti širom sveta, nesrazmerno pogodivši populacije najranjivije na akutno siromaštvo, eksploataciju i zloupotrebu. Populacija na samom kraju spektra globalne nejednakosti jesu i žrtve modernog ropstva. Čak i pre aktuelne krize, ove osobe bile su suočene sa ograničenom slobodom kretanja, izolacijom, i uskraćivana im je zarada. Mnoge žrtve se sada suočavaju sa još većim pretnjama: radnici u domaćinstvima suočavaju se sa povećanim rizikom od fizičkog i seksualnog nasilja, a postoje i brojni izveštaji o radnicima migrantima koji su bili prisiljeni da prepešače na stotine kilometara do svojih rodnih sela nakon gubitka posla.

Kako se ekonomske posledice pandemije produbljuju i dodatno pogoršavaju ranjivosti, globalna zajednica bi trebalo da očekuje da će milioni postati žrtve radne i seksualne eksploatacije nakon krize. Dok se za hitne humanitarne potrebe nalaze kratkoročna rešenja, globalna zajednica takođe mora da preispita i socijalnu zaštitu, i proceni lance snabdevanja kako bi se dugoročno osigurala etička proizvodnja i društveno odgovorna globalna trgovina. Od presudnog je značaja da koordiniramo napore usmerene na prevenciju eksploatacije i modernog ropstva.

Sveobuhvatan pristup

Globalni fond za okončanje modernog ropstva (GFEMS) nastoji da okonča trgovinu ljudima čineći je ekonomski neisplativom. Moderno ropstvo je zločin ekonomske prilike koji pogađa 25 miliona ljudi širom sveta, a koji je vođen ponudom ranjivih populacija i potražnjom jeftine robe, usluga, i seksualne eksploatacije. Održivo rešenje ovog izazova zahteva sveobuhvatan pristup kojim bi se problemu prišlo iz svakog ugla, uskraćujući profit trgovcima, omogućavajući preživelima ostvarive prilike za zaposlenje, i umanjujući rizike od prisilnog rada putem tržišnih rešenja. Imajući to u vidu, Fond posmatra srednjoročne i dugoročne efekte COVID-19 pandemije na borbu protiv trgovine ljudima kroz prizmu ponude ranjivih pojedinaca, potražnje koja pokreće eksploataciju, i pogodnog okruženja koje omogućava ovom nelegalnom tržištu da funkcioniše nekažnjeno.

Strana ponude u modernom ropstvu

Kolaps ekonomske potražnje i zatvaranje ključnih industrija usled COVID-19 pandemije povećava ponudu ugroženih pojedinaca u potrazi za poslom i ekonomskom stabilnošću. Upravo takav oblik ranjivosti trgovci ljudima žele da eksploatišu. U dosadašnjim analizama Globalnog fonda za okončanje modernog ropstva koje obuhvataju različita geografska područja i sektore, nedostatak prilika za zapošljavanje i ekonomski šokovi u više navrata se navode kao ključni faktori koji dovode do podložnosti pojedinaca rizičnim zaposlenjima, migracijama, ili bračnim ponudama. Prečesto se ispostavi da su te ponude lažne, a žrtve ostaju zarobljene u eksploataciji putem sile ili prinude. Nakon krize, nezaposlenost i težak finansijski položaj će izvesno doprineti porastu slučajeva prisilnog rada i seks trafikinga među zajednicama u riziku. Globalni fond za okončanje modernog ropstva predviđa porast lažnih ponuda za posao, i slučajeva trgovine ljudima, kada se ekonomije vrate u redovne tokove.

Radnici migranti u Indiji predstavljaju jedno područje i sektor u kojem Globalni fond očekuje da će se ova predviđanja i ostvariti. Pre pandemije, 450 miliona radnika migranata već se suočavalo sa teškim uslovima, a mnogi od njih bili su zarobljeni u dužničkom ropstvu lažnim ugovorima. S obzirom na nedavno uvedene mere ograničenog kretanja u cilju prevencije širenja korona virusa, mnogi od tih radnika izgubili su posao i minimalnu zaradu koju su primali. Suočeni sa gubitkom posla i smeštaja, mnogi su morali da prepešače stotine kilometara do svojih rodnih sela. U kratkoj anketi koju je sprovelo udruženje Jan Sahas sa 3.000 radnika građevinaca u Indiji, skoro 25 procenata njih imalo je dugove koje nisu mogli da otplate, a 60 procenata tih migranata plašilo se da će doživeti nasilje od strane ‘zajmodavaca’. Iako je vlada kreirala sheme socijalne pomoći za ove radnike, mnogi ne ispunjavaju osnovne preduslove poput posedovanja neophodnih dokumenata ili bankovnog računa.

Slični scenariji postoje i u mnogim drugim sektorima i područjima, i odličan su pokazatelj nedostataka u globalnoj socijalnoj zaštiti, kao i zaštiti prava radnika. Ovi podaci takođe ukazuju gde tačno treba usmeriti ciljane srednjoročne i dugoročne napore za ublažavanje ranjivosti, prekidanje lanaca snabdevanja, i edukaciju za lakše prepoznavanje rizika, kako bi se uticalo na stranu ponude u trgovini ljudima.

Strana potražnje u modernom ropstvu

Iako trenutni pad u globalnoj potražnji može privremeno da utiče na obim eksploatacije, ovaj efekat je izvesno kratkotrajan i u senci je povećane ranjivosti. Na primer, u seks trafikingu, potražnja za komercijalnim seksom je opala zbog propisa o socijalnoj distanci. Međutim, postoje dokazi da je onlajn seksualna eksploatacija dece u porastu, što ukazuje na činjenicu da se počinioci prilagođavaju trenutnim okolnostima. U drugim sektorima, poput ugostiteljstva, neposredni pad potražnje za formalnim zaposlenjem stvara novu populaciju pojedinaca koji su ekonomski ugroženi i veće su šanse da će prihvatiti rizične ponude za posao koje do njih stignu neformalnim putem, ili da će se naći u situaciji eksploatacije.

Kratkoročno i srednjoročno gledano, postojaće ozbiljni rizici sa strane potražnje. Unutar globalnih lanaca snabdevanja, postoji rizik da će, nakon ukidanja trenutnih mera i nastavka privredne proizvodnje, pritisak na kompanije da brzo povećaju proizvodnju stvoriti oštar skok potražnje koja često podstiče eksploataciju i podugovaranje sa neetičkim ponuđačima. Kako odgovor na COVID-19 pandemiju nastavlja da se razvija, ovo je ključna tačka za svetske kompanije koje sada mogu da procene svoje prakse upravljanja lancima snabdevanja i obezbede ublažavanje rizika od prinudnog rada, i kršenja ljudskih prava, u okviru svog poslovanja.

Pogodno okruženje

Čak i pre pandemije, trgovinu ljudima su omogućavale sredine u kojima ograničena primena zakona ili nedostatak sredstava za specijalizovanu obuku, otežavaju krivično gonjenje trgovaca ljudima. Kako se resursi trenutno preusmeravaju na rešavanje hitnih zdravstvenih potreba, rad vlade i praktična primena zakona za suzbijanje modernog ropstva biće još teži.

Ograničena javna sredstva namenjena policiji, tužiocima i sudijama koji se bore protiv nekažnjavanja za krivično delo trgovine ljudima zahtevaju iznalaženje kreativnih rešenja i pribavljanje novih resursa za podršku i usmeravanje napora na procesuiranje trgovaca ljudima. Na primer, mogu se koristiti tehnologija, postojeći podaci, partnerstva između javnog i privatnog sektora, kao i ekspertiza finansijskog sektora kako bi se unapredila identifikacija i zaustavili nezakoniti finansijski tokovi, uskratio profit trgovcima, eliminisalo nekažnjavanje i konačno stalo na put trgovini ljudima.

Razlozi za optimizam

Iako kratkoročni izgledi za žrtve trgovine ljudima ne deluju pozitivno, postoje mogućnosti za ozbiljan napredak u prevenciji i smanjenju prevalencije trgovine na duže staze.

Pre svega, ova kriza skrenula je pažnju na neke od najugroženijih svetskih populacija. Iskustva ranije “nevidljivih” radnika koje globalna ekonomija nije imala u vidu konačno su u fokusu. Ovo je ujedno prilika da se i javni i privatni sektor pokrenu i mobilišu resurse za borbu protiv trgovine ljudima.

Takođe, iako industrija doživljava kolaps i konsolidacija može stvoriti pogodno tle za eksploataciju, privatni sektor treba da iskoristi ovaj period za evaluaciju globalnih lanaca snabdevanja i preispitivanje modela zapošljavanja, sa akcentom na etičkom radu i proizvodnji, i uz svest o globalnim rizicima povezanim sa teškim uslovima rada. Postoje uspostavljeni procesi nabavki koje kompanije mogu usvojiti kako bi smanjile rizik od modernog ropstva u lancima snabdevanja. Bolje prakse kupovine, i mogućnost upravljanja potražnjom, mogu uticati na same uzroke za pojavu prinudnog rada uz istovremeno povećanje održivosti i otpornosti preduzeća. Slično tome, etičko zapošljavanje radnika može podstaći sigurnu i urednu migraciju i veću produktivnost na radnom mestu.

Naredni koraci    

Globalni fond za okončanje modernog ropstva aktivno procenjuje kratkoročne, srednjoročne i dugoročne uticaje COVID-19 pandemije, i razvija strateške programe koji promovišu oporavak od ekonomskih posledica krize. Više o odgovoru Fonda na COVID-19 možete pročitati putem linka: gfems.org/covid-19.

Sa engleskog za NVO Atina prevela Marija Pantelić. Text u originalu možete čitati putem linka: https://www.cfr.org/blog/covid-19-and-modern-slavery-challenges-opportunities-and-future-fight