Fotografija: Rungroj Yongrit/EPA

Stručnjaci brinu da će ljudi koji su ostali bez novca zbog mera uvedenih od izbijanja pandemije korona virusa biti lak plen za trgovce ljudima i prisilni rad.

Bangkok, Tajland - Pre mera ograničenog kretanja, policijskog časa i socijalnog distanciranja, Todsapon Kita bi išao od vrata do vrata, obilazeći porodice sa malim primanjima u tajlandskoj severnoj provinciji Nan, siromašnom, planinskom regionu, koji je dom brdskim plemenima i poljoprivrednicima, gde su mnogi ranjivi na trgovinu ljudima.

Za Todsapona, člana Freedom Story organizacije koja se bori za zaustavljanje trgovine decom, najbolji način za borbu protiv eksploatacije je preventivna praksa: pružanje pomoći ranjivoj deci kroz obrazovanje, emocionalnu podršku, podučavanje životnih veština i, što je najvažnije, mentorstvo.

Kao sin seoskih farmera, Todsapon nije imao takvu podršku. I pored loših izgleda, on je prvi u svom selu upisao fakultet. Ne želeći da ulazi u detalje, govori o svom iskustvu u školi u gradu Čang Rai na severu države, i sve većoj odlučnosti da izgradi karijeru u oblasti socijalnog rada.

“Osnovna motivacija mi je pružanje pomoći zajednici i naročito deci”, rekao je Todsapon. “Želim da im pomognem da stvore bolje prilike za sebe.”

Tajland je 18. marta počeo da uvodi mere ograničenog kretanja, proglasivši vanredno stanje zbog kojeg su fabrike i kompanije morale da se zatvore. Desetine miliona radnih mesta moglo bi biti izgubljeno - a tajlandska centralna banka je prognozirala da će ekonomija ove godine doživeti pad od 5,3 odsto.

Vlada je odgovorila ponudivši mesečne gotovinske isplate u iznosu od 5.000 bata (150 dolara) najsiromašnijima u državi, ali stručnjaci brinu da će trgovci ljudima iskoristiti ovu situaciju na Tajlandu i drugim mestima u jugoistočnoj Aziji kako bi se domogli najranjivijih koji se bore sa sve težom situacijom.

“Zabrinuti smo zbog pandemije, i pratimo ekonomske posledice po ranjive zajednice”, rekla je Ejmi Goselin iz organizacije 10 Thousand Windows koja nudi programe ekonomskog osnaživanja osobama koje su preživele nasilje i eksploataciju, naročito na Filipinima.

“Muškarci i žene će se verovatno naći u situaciji eksploatacije dok očajnički traže posao. Dakle, prvi nivo odgovora je sanacija”, nastavila je ona.

Ljudi na selima su osiromašili

Jugoistočna Azija već dugo ima problem sa trgovinom ljudima. Svake godine vlada SAD-a objavljuje izveštaj o trgovini ljudima (TIP), koji procenjuje napore svake zemlje u borbi protiv trgovine ljudima. Većina zemalja jugoistočne Azije spada u Nivo 2 ili Nivo 3 liste za praćenje, što su dve najproblematičnije kategorije.

Drugi stručnjaci rekli su da bi ekonomske posledice pandemije mogle da dovede ljude u opasnost od prisilnog rada u fabrikama, na poljima ili na moru, naročito jer je podrška države zanemarljiva.

“Vidimo nekoliko uticaja, pre svega ekonomski, koji stvara pritisak na najugroženije”, rekla je Helen Svorn, osnivačica i direktorka organizacije Chab Dai za borbu protiv trgovine ljudima sa sedištem u Kambodži.

Svornova je rekla da je više od 100.000 radnih mesta izgubljeno samo u okviru tekstilne industrije u Kambodži, i da je vlada pružila tek malu pomoć onima koji su pogođeni.

To ne utiče samo na ljude u gradovima. Mnogi radnici šalju novac porodicama u rodnim selima. Bez primanja, ljudi su primorani da se zadužuju.

“Porodice moraju da pozajmljuju novac, često sa veoma visokom kamatom. Nemaju čime da garantuju da će novac vratiti, te ponekad zauzvrat obećaju svoje ćerke”, rekla je ona.

“Nakon globalne finansijske krize, videli smo da sličan broj ljudi gubi posao, a mnogi od tih radnika završe u industriji zabave kako bi nastavili da šalju novac svojim porodicama.”

Na Tajlandu je pandemija već odvela siromašne u očaj.

Viravit Tijančeinin, izvršni direktor organizacije Freedom Story, kaže da su tinejdžeri iz siromašnijih zajednica izloženi pritisku da finansijski pomažu svoje porodice. Ali, zbog nedostatka radnih mesta usled pandemije, oni su podložni eksploataciji od strane trgovaca koji žele da iskoriste njihov očaj.

“Poslovi koji će se brzo vratiti u stare tokove verovatno će biti oni koji su povezani sa trgovinom ljudima, kao što su komercijalne seksualne usluge”, rekao je on, dodavši da bi mladi ljudi mogli da budu namamljeni u trgovinu ljudima jer nemaju puno izbora trenutno.

Međutim, ranjivosti se ne pojačavaju samo usled nedostatka prilika za zaposlenje izazvanog merama za suzbijanje pandemije.

Zatvaranje škola dovodi decu - koja većinu vremena provode izolovana kod kuće i onlajn - u opasnost da će ih internet predatori kontaktirati putem društvenih mreža.

“Pošto provode duže periode sami kod kuće, odvojeni od svojih zajednica, mogli bi biti otvoreniji za onlajn razgovore sa ljudima koje ne poznaju jer postaju sve više izolovani”, izjavila je Lusi MekKrej, Viravitova koleginica.

Borba će se nastaviti i nakon pandemije

U Nanu, povećan rizik nije apstraktna ideja.

Porodice sa malim primanjima već su na ivici, dok se bore da obezbede najosnovnije za svoju decu. Tinejdžeri postaju izolovaniji nego ikad, kaže Todsapon.

“Oni su u većem riziku od druge dece, jer imaju manje mogućnosti za obrazovanje”, rekao je on. “Mnogi imaju porodične probleme; nekima roditelji rade u drugim provincijama; neka deca nemaju staratelje ili žive u domovima za decu. Ponekad prosto nemaju s kim da razgovaraju - ali trudimo se da učinimo sve da se osećaju kao da imaju nekoga na svojoj strani.”

Todsapon je rekao da je, nedelju dana pre ovog intervjua, 15-ogodišnja devojčica koju poznaje počela da učestvuje u četovima i snima se u lajvstrimu da bi zaradila novac. Bila je pod pritiskom da pronađe način da pomogne svojoj porodici, a nije imala drugih mogućnosti.

MekKrejeva navodi da se svaki oblik seksualne aktivnosti maloletnika smatra eksploatacijom, jer se smatra da deca ne mogu da daju “saglasnost” za seksualne činove.

Kancelarija Ujedinjenih nacija za pitanja droge i kriminala (UNODC) kaže da se trgovina ljudima odvija u složenom spletu socijalnih, ekonomskih, a ponekad i kulturnih faktora zbog kojih pojedinci ostaju zarobljeni. Moderno ropstvo obuhvata seks trafiking odraslih i dece, prisilni rad, dužničko ropstvo, kućno ropstvo, prisilni dečiji rad, nezakonito regrutovanje i prisilnu vojnu službu (decu vojnike).

Američka vlada procenjuje da se čak 800.000 ljudi trafikuje preko međunarodnih granica godišnje. UN procenjuju da je ukupna tržišna vrednost trgovine ljudima oko 32 milijarde dolara.

Za Todsapona, fokus ostaje na zaštiti dece i to je borba koja se neće završiti čak i ako se otkrije vakcina protiv korona virusa.

“Trebalo bi dati deci prostor i vreme da podele svoja zapažanja”, rekao je on. “Čak i oni koji su siromašni i u teškim situacijama mogu dati svoj doprinos društvu.”

Sa engleskog za NVO Atina prevela Marija Pantelić. Text u originalu možete čitati putem linka: https://www.aljazeera.com/news/2020/05/trafficking-warning-asia-coronavirus-pummels-economies-200505062503845.html