"Dete-radnik" lomi cigle u Daki, u Bangladešu. (Fotografija: NURPHOTO / GETTY IMAGES)

Potpuni ekonomski i društveni moratorijum standardni je odgovor vlada na pandemiju Covid-19. Svakodnevno dobijamo informacije o daljim koracima koje treba preduzeti kako bi se ova kriza rešila. Obavešteni smo o broju zaraženih i umrlih. Ipak, postoje posledice o kojima se retko diskutuje. Posledice koje skoro nikada ne utiču na većinu, ali imaju ozbiljan efekat na skrivene žrtve. Na primer, na žrtve trgovine ljudima i modernog ropstva.

Nije prikupljeno dovoljno konkretnih dokaza o uticaju mera uvedenih zbog Covid-19 pandemije na osobe koje se nalaze u situaciji trgovine ljudima. Neki tvrde da je ograničeno kretanje, kao mera koja se najčešće vezuje za Covid-19, dovelo do smanjenog obima aktivnosti na polju trgovine ljudima. Iako svako smanjenje kriminalnih aktivnosti treba posmatrati kao pozitivno, ove tvrdnje ipak ne prikazuju realno stanje.

Premda su nove aktivnosti trgovine ljudima možda manjeg obima tokom mera ograničenog kretanja, to ne znači da su u potpunosti prestale. U Velikoj Britaniji, na primer, 22. aprila 2020. godine, Metropolitanska policija otkrila je žrtve trgovine ljudima u četiri bordela u Vestminsteru, u Londonu. Većina žrtava bila je iz Kine, a manji deo iz Rumunije i Velike Britanije. Šest osoba je uhapšeno, uključujući četvoro njih zbog sumnje na trgovinu ljudima i ostvarivanje prihoda krivičnim aktivnostima, dok su dve osobe uhapšene zbog sumnje da su počinile krivično delo pranja novca.

Pored toga, kako UN upozorava “postoje strahovi da COVID-19 dodatno otežava identifikaciju žrtava trgovine ljudima. One su takođe u većem riziku od zaraze, nemaju načina da je preveniraju, niti imaju adekvatan pristup zdravstvenoj zaštiti koja bi im omogućila oporavak. Osnovne i praktične usluge podrške postale su izazov, jer države prilagođavaju svoje prioritete tokom pandemije”.

Smanjenje obima aktivnosti trgovine ljudima ne rezultira trenutnim benefitima za osobe koje su u situaciji trgovine. Čak je velika verovatnoća da će žrtve i dalje biti zlostavljane, i da će im biti uskraćivan pristup medicinskoj ili drugoj pomoći koja im je potrebna. Mera ograničavanja kretanja je takođe rezultirala porastom slučajeva porodičnog nasilja. To je u direktnoj korelaciji sa lošijim uslovima života, sa kojima su suočene mnoge žrtve trgovine ljudima uključujući i one koje su u kućnom ropstvu ili seksualno eksploatisane, a koje su često žrtve porodičnog nasilja.

Nisu samo fizičke posledice Covid-19 pandemije razlog za zabrinutost. Istraživači su primetili i porast onlajn seksualne eksploatacije. Smatra se da su deca izložena povećanom riziku od eksploatacije. Dok zatvaranje škola dovodi u rizik benefite koje najranjivijoj deci pruža obrazovanje, uključujući i sklonište i hranu, ujedno se povećavaju i rizici od eksploatacije. Deca mnogo više vremena provode na internetu. Mnogi istraživači primećuju povećanu potražnju za materijalom koji sadrži seksualno zlostavljanje, što povlači i povećani rizik od vrbovanja dece onlajn.

UN je nedavno izvestio da “dramatičan porast nezaposlenosti i smanjenja prihoda, posebno za radnike sa niskim platama i one iz neformalnih sektora, ukazuje na to da će se značajan broj osoba koje su već ranjive naći u još težim okolnostima. Od tekstilne industrije i poljoprivrede, do proizvodnje i domaćeg rada, milioni koji su već živeli u teškim uslovima sada su izgubili izvor prihoda. Oni koji nastave da rade u ovim sektorima, gde se trgovina ljudima često otkriva, mogu biti suočeni sa većom eksploatacijom zbog potrebe za nižim troškovima proizvodnje izazvane ekonomskih teškoća, kao i zbog manje kontrole od strane vlasti”.

Fondacija Arise, koja radi na suzbijanju trgovine ljudima širom sveta, izveštava da su u državama poput Indije eksploatisane zajednice migranata, radnika u ciglanama, u domaćinstvima, kao i drugih nadničara, napuštene od strane poslodavaca. Njihove plate, a u nekim slučajevima i smeštaj, nestali su iznenada i oni nemaju načina da zarade novac. Prepušteni su sami sebi, bez ikakve pomoći. Štaviše, radnici migranti ne mogu dobiti pomoć u mestima u kojima borave zbog posla, već samo u svojim “matičnim oblastima”.

Zbog situacije koju Covid-19 stvara, ili kojoj doprinosi, mnoge organizacije moraju da pojačaju svoje napore u borbi protiv siromaštva, gladi, i u pružanju pomoći žrtvama trgovine ljudima. Humanitarne organizacije upozoravaju da je žrtvama trgovine ljudima često uskraćen pristup skloništima, što je direktna posledica mera uvedenih zbog suzbijanja COVID-19 pandemije. Neka skloništa su morala da se zatvore zbog slučajeva zaraze. Postoji opšti nedostatak osnovnih usluga poput smeštaja i zdravstvene zaštite, što dodatno pogoršava ranjivosti osoba kojima se trguje. Organizacije poput Arise fondacije osnovale su novi fond u odgovor na Covid-19, za dodelu mikrograntova svojim mrežama koje pružaju urgentnu pomoć. Oni navode da su mreže tražile pomoć ne kako bi nabavile sredstva za dezinfekciju, maske ili lekove, već hranu. To dovoljno govori o ozbiljnosti problema.

Tokom ovih izazovnih vremena, ne smemo da zaboravimo one koji su najranjiviji. Moramo se pobrinuti za to da potrebe ovih grupa budu adekvatno zadovoljene i da se opasnosti kojima su izložene svedu na minimum. Dok se prioritet daje javnom zdravstvu, pomoć najugroženijim pojedincima mora i dalje biti dostupna. Oni zavise od toga. Ukoliko takva pomoć prestane, postaće lak plen onima koji vrebaju upravo osobe u teškoj situaciji u kojoj će se ubrzo naći.

Sa engleskog za NVO Atina prevela Marija Pantelić. Tekst u originalu možete čitati putem linka: https://www.forbes.com/sites/ewelinaochab/2020/05/11/the-hidden-victims-of-covid19-human-trafficking-and-modern-day-slavery/#f27f4fe1d2b1