NVO Atina organizovala je 4.marta 2016.godine u UK Parobrod okrugli sto pod nazivom "Najbolji interes deteta - izmedju teorije i prakse" koji je okupio predstavnike civilnog sektora, drzavnih institucija, centara za socijalni rad, predstavnika akademske zajednice i drugih zainteresovanih građanki i građana okupljenih oko ove teme. Okrugli sto organizovan je u saradnji sa organizacijama Save the children i Grupom 484 u sklopu projekta “Reforma sistema socijalne zaštite po meri deteta” uz podršku Evropske unije, sa ciljem razmene iskustava iz teorije i prakse profesionalki i profesionalaca angazovanih na promisljanju i sprovodjenju koncepta najboljeg interesa deteta, analizi rada organizacija civilnog društva i državnih institucija, kao i pruzanje direktne podrske deci u pokreti u nasoj zemlji.

Na okruglom stolu govorili su prof. dr Jelena Vranješević sa Filozofskog fakulteta, prof. dr Nevenka Žegarac sa Fakulteta političkih nauka, doktorantkinja Maša Avramović sa Filozofskog fakulteta, Marko Tošić, direktor Centra za integraciju mladih i Zorana Parezanović, koordinatorka programa podrše za izbeglice u Preševu koji sprovodi NVO Atina, kao i prisutni profesionalci iz organizacija civilnog društva i državnih insititucija.

Teme o kojima su ucesnici okruglog stola imali priliku da diskutuju bili su najbolji interes deteta - izmedju teorije i prakse iz razvojno-psiholoskog ugla, teskoce u primeni principa najboljeg interesa deteta, ucesce dece u proceni svog najboljeg interesa, kriterijumi za procenu, najbolji interes dece ukljucene u zivot i rad na ulici kao i dece izbeglica. Sa aktuelnom izbegličkom  krizom i porastom broja dece u pokretu, naročito iz izbegličke populacije kao i narastajućim preprekama za određivanje njihovog najboljeg interesa, nematnulo se otvaranje šire debate na ovu temu. U tom smislu, svi prisutni su se slozili da je rasprava na temu Naboljeg interesa deteta neophodan korak i kao i usmerenje za dalje unapređenje položaja dece u pokretu u Srbiji.

"Dete uvek da tacan odgovor na sopstveno pitanje"

Na okruglom stolu se moglo cuti da odredjivanje interesa deteta treba da bude stvar dijaloga izmedju profesionalaca, institucija, roditelja i dece, jer jedino multidisciplinarnim pristupom i suočavanjem razlicitih misljenja se moze doci do zakljucka sta je u interesu dedeteta. Od izuzetne je vaznosti da slusamo dete jer jedino tako mozemo da steknemo uvid u njihove potrebe, kao i u njihove razvojne mogucnosti. Kad je dete ukljuceno u ovaj proces, dobijemo perspektivu koju vrlo cesto neocekujemo, jer se postavlja pitanje ko je taj koji procenjuje, da li je taj neko nekritican, odraslocentrican. Istaknuto je da dete treba posmatrati kao preduzimljivo i proaktivno, a ne kao pasivnog primaoca tudjih odluka.

Prisutni su se složili da su deca izbeglice koja putuju bez pratnje roditelja, izložena dodatnim traumama i u povećanoj su opasnosti od seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja, dečijeg rada, trgovine ljudima i različitih vidova zloupotrebe i nasilja što zahteva hitno i sistematsko delovanje. Kao jedna od glavnih grešaka istaknuto da sistem ne tretira maloletne izbeglice kao decu, već na njih gleda iz perskeptive migracijskog statusa. Postupanje prema toj deci zavisi od toga da li izražavaju nameru za azilom ili ne, što ne bi smelo da se dešava. Zakljucak je da ta deca treba da u zakonskom smislu budu tretirana kao deca a da njihov migracijski status treba da bude od sekundarnog značaja.

Takodje za svu decu za koju se utvrdi da su u riziku od trgovine ljudima i drugih oblika nasilja, neophodno je pratiti slučajeve čak i one gde ne postoje indicije za trgovinu ljudima. U takvim slučajevima potrebno je obavestiti sve nadležne službe u drugim zemljama kroz koje se izbeglice kreću i takođe u zemljama destinacije kako bi im oni pomogli na što bolji način. Iako statistike pokazuju da se maloletnici bez pratnje, kao i generalna populacija izbeglica, ne zadržavaju u Srbiji, procena najboljeg interesa ove dece je od kljucnog znacaja jer iako i samo dete misli da je u njegovom/njenom interesu da što pre dođe do zemlje destinacije, i iako roditelji to isto misle niko ne zna šta to dete čeka i niko ne može da da garant da dete neće biti iskorišćeno ili da mu neće biti naneta šteta.

Prisutni su se složili da sistem socijalne zaštite igra presudnu ulogu u poboljšanju položaja dece u pokretu u Srbiji, kao i da mu prestoji ozbiljna reforma, u čemu mu podršku trebaju pružati i organizacije civilnog društva kao i druge državne institucije.

„Na ovaj put krećeš sa bezbroj pitanja. Stalno imaš osećaj neizvesnosti, nesigurnosti i straha. Imaš mnogo planova koji se možda i ostvare. Zamišljaš kakav život može da bude. I nadaš se nekom boljem životu.“ 

„Želeo bih da drugi razumeju našu priču – zašto smo krenuli na ovaj put i šta smo sve preživeli. Tako bi znali i kako da nam pomognu.“

Izvodi uz publikacije Maše Avramović “Kad smo pitani a ne ispitivani – priručnik za konsultacije sa decom u pokretu”

Više fotografija sa događaja možete pogledati u albumu na sledećem linku http://www.atina.org.rs/sr/okrugli-sto-najbolji-interes-deteta-izme%C4%9....