Predstavljene preporuke o položaju tražilaca/teljki azila, izbeglica i migranata/kinja u Srbiji

<p>U sklopu projekta „Gradimo zajedno – monitoring i javno zastupanje u lokalnim zajednicama“ prezentovane su preporuke o položaju tražioca/teljki azila, izbeglica i migranata/kinja u Srbiji &nbsp;u ponedeljak 11. decembra 2017. godine u UK „Parobrod“. Skup je otvorio Norbert Beckmann-Dierkes, direktor predstavništva Konrad Adenauer Fondacije za Srbiju i Crnu Goru, koji se osvrnuo na nemačka iskustva u integraciji migranata kao i o ulozi Nemačke u razvoju tolerancije i demokratije u srpsko društvo.</p>

<p>Prisutnima je Milan Aleksić, urednik analize <a name="_Hlk502138487">„Mogućnosti i prepreke za uključivanje izbeglica i migranata u glavne tokove društva u Srbiji“</a> prezentovao preporuke za unapređenje zaštite migranata/kinja i izbeglica u Srbiji. Opšta ocena analize je da Srbija ima dobar normativni okvir, kao i politike za integraciju koje nisu adekvatno iskorišćene do sada. &nbsp;Zaključak ekspertskog tima koji je radio na izradi analize je da bez obzira da li osobe iz izbegličke populacije koje se nalaze u Srbiji tranzitiraju ili ostaju, bez obzira da li je status iregularan, da li su u proceduri dobijanja azila ili ne, neophodno je pružiti uslove za integraciju, odnosno implementirati postojeće normativne okvire. „Integrisati ne znači ostati zauvek u jednom mestu, ingerisati ne znači sprečiti ljude da idu dalje ako žele, integrisati znači dati mogućnost svakom pojedincu/ pojedinki da se oseća prihvaćeno, ravnopravno i da uživa prava kao svi građani/ke Srbije. Kako bi se to ostvarilo, neophodno je unaprediti implementaciju postojćeg normativnog okvira, i unaprediti sistem zaštite i podrške“, zaključak je Aleksandre Galonje, Aurelije Đan i Marije Cvejić, autorki ove analize. Dokument daje određene preporuke koje su produkt profesionalaca u ovoj oblasti, koje se mogu pronaći u produžetku ovog izveštaja.</p>

<p>Ovom skupu prisustvovali su profesionalci i profesionalke iz Ministarstva unutrašnjih poslova Kancelarije koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima, Save the children organizacije, Centra za porodični smeštaj i usvojenje, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna prava, Komesarijata za izbeglice i migracije, Internacionalne organizacije za migracije, UN WOMAN, Zaštitnika građana, Crveni krst, SCR Sava Sremska Mitrovica, gradskog veće Subotice, Međunarodnog komiteta spasa, Zdravstvenog centra Vranje, Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, UNFPA, UNICEF, Ministarstva prosvete, Konrad Adenauer fondacije i Udruzenja Atina.</p>

<p>O samom dokumentu svoje komentar dala je i koleginica Milena Timotijevic iz Međunarodnog komiteta spasa, pohvalivši rodnu senzitivnost i pristup u pisanju. Ona je podržala koncept rada sa posebno osetljivim grupama u smislu njihovog tretmana, ali se založila i za prevenciju rizika od rodno-zasnovanog nasilja.</p>

<p>Milenko Nikić, predstavnik Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja i upravnik centara u Preševu, Bujanovcu i Vranju, istakao je da postoje primeri dobre prakse u integraciji populacije migranata u lokalne zajednice. Po njegovom mišljenju od ključnog značaja je uključivanje lokalnog stanovništva u neposrednu komunikaciju i život sa migrantima – tako će se primeri dobre prakse, sticane kroz svakodnevne iskustvene razmene, prenositi “od usta do usta”, a to je svakako najbolji metod, po rečima kolege Nikića. On je takođe podvukao značaj integracije za žene i decu žrtve nasilja. Kao važno istakao je i izjednačavanje servisa za migrante sa servisima za lokalno stanovništvo. Kolega Nikić je podvukao da se sve cešce srecemo sa nasiljem profesionalaca nad populacijom migranata, iz razloga sto ne znamo mnogo o ljudima koji su angazovani –da li su strucni, da li imaju odgovarajuce iskustvo, obuke. U vezi smestaja kolega Nikic je istakao da bi ga potpuno trebalo promeniti – organizovati u skladu sa potrebama koje su znacajno izmenjene u odnosu na 2015. godinu kada su migrant bili uglavnom u tranzitu, boravili na jednom mestu oko dva sata. “Dvestapedeset kreveta u jednoj spavaonici nisu humani uslovi za boravak, koji sada zna da potraje i godinu dana. Neophodna su hitna resenja za promene u objektima, ali fleksibilna, buduci da ne znamo šta nam po pitanju broja migranata nosi 2018. i 2019.godina”, naglasio je kolega iz Ministarstva rada. Sto se tiče školovanja dece migranata, važno je da se insistira na aktivnom ukljucivanju roditelja u obrazovni proces – praćenje deteta, odlasci na roditeljske sastanke itd. On se pohvalno izrazio o inicijativi za edukaciju migranata o seksualnom i reproduktivnom zdravlju na maternjem jeziku, rekavsi da Savetovaliste u centru u Presevu, kao I mobilna ginekoloska ambulanta rade tri puta nedeljno. U domenu obrazovanja migranata istakao je potrebe starijih maloletnika (15 – 18 godina), posebno za kursevima u oblasti mehanike, vožnje, stolarskog i drugih zanata, koje bi po ubrzanoj procedure mogli da završe posredstvom državnih institucija i instituta.</p>

<p>Vesna Argakijev iz Centra za porodicni smeštaj i usvojenje, predstavila je program za prihvat dece migranata bez roditeljske pratnje, u hraniteljske porodice. Rekla je da je program naišao na veoma dobar odziv od strane hranitelja i u lokalnim zajednicama. Ovaj oblik zaštite popuno menja perspektivu posmatranja zbrinjavanja dece – više ne govorimo samo o kolektivnom smestaju, istakla je koleginica. Do sada je, uz podršku Save the Children i organizacije SOS dečijih sela, obučeno pet grupa hranitelja. Vesna je predočila i da je potrebno obuke prosšriti i na pripadnike nevladinog sektora i centre za socijalni rad, kao i na druge profesionalce. Takođe bi trebalo bi informisati širu javnost o ovom programu, jer će to svakako uticati na smanjenje socijalne distance prema deci, ali i odraslim migrantima.</p>

<p>Koleignica Biljana Lajovic iz Zavoda za unapredjenje obrazovanja i vaspitanja, istakla je da su zakljucci Ministartva prosvete u vezi ukljucivanja dece migranata u redovno skolovanje, na tragu preporuka koje su izložene ovom prilikom. Maja meseca ove godine Ministartsvo je poslalo uputstvo skolama o upisu dece migranata koja nemaju dokumenta. Formirane su Komisije koje su imale zadatak da utvrde obrazovni i razvojni nivo dece, kako bi bili ukljuceni u obrazovni process, a zatim su napravljeni planovi i formirani timovi za pracenje i podrsku. Deca se obrazuju po IOP-u (inkluzivnom obrazovnom planu). Bilo je mnogo izazova pa se reagovalo kriznim intervencijama. Koleginica Lajovic je istakla da je žalosno sto su u medijima samo loši primeri, jer ima i dobrih o kojima se ređe govori. Jovana Konjevic iz Komesarijata za izbeglice i migracije je istakla da u Srbiji postoji dobar normativni okvir. kao i da su 2015. i 2016. godine su doneta dva podzakonska akta o integraciji, na koje treba obratiti posebnu pažnju. Konjevic je napomenula da se govori o licima koja imaju utociste, dok su ostali u fazi pred-integracije. Marko Perovic iz IOM-a istakao je da za uspesnu inkluziju potrebno je podržavajuće okruženje, zbog cega se moramo osloniti na lokalnu zajednicu. Do sada je vec ulagano u udruzenja i obuke za pružanje različitih usluga, pa bi trebalo tim udruzenjima dati vecu ulogu, usmeravati ih na akreditaciju usluga kao i licenciranje.</p>

<p>Prisutni su se složili da je ovo tema koja će obeležiti period koji dolazi, kao i da će biti potrebno dosta ulaganja u narednoj godini u oblasti ispunjavanja ovih prava kao i poboljšanja položaja tražilaca/tki azila, migranata I izbeglica u srpsko društvo.</p>

<p>Slike sa događaja možete pronaći na linku koji sledi: &nbsp;http://www.atina.org.rs/sr/node/832</p>

<p>Preporuke iz analize „Mogućnosti i prepreke za uključivanje izbeglica i migranata u glavne tokove društva u Srbiji“ možete pronaći u produžetku.</p>

<p>&nbsp;</p>