"Preispitajte svoje politike i odluke: One prisiljavaju žene i devojčice izbeglice u kriminalnu sivu ekonomiju i u ruke krijumčara. Ljudi koje vidimo nisu ekonomski migranti. Mnogi prosto pokušavaju da spasu svoje živote. Oni nemaju drugi izbor, osim da beže. Razmislite o ovome, i učinite nešto." Jelena Hrnjak, NVO Atina

Vlade treba da obezbede učešće žena izbeglica u donošenju odluka koje utiču na njih, kažu učesnici UN Women-Oxfam radionice “Žene u pokretu”.

Mnogi učesnici radionice “Žene u pokretu”, predstavnici civilnog društva, sreli su se po prvi put. Fotografija: UN Women/John Bleho

Uoči Svetskog humanitarnog samita, UN Women i Oxfam okupili su preko 50 aktera koji se bore za prava izbeglica iz 15 zemalja Evrope, Bliskog Istoka, i Severne Afrike, kako bi formulisali zajednički stav o odgovoru na izazove sa kojima se suočavaju žene i devojčice izbeglice.

Radionica “Žene u pokretu”, održana od 16-18. maja u Istanbulu, okupila je učesnike iz širokog spektra lokalnih i međunarodnih NVO i UN agencija, koji se nalaze u prvim redovima kada je reč o odgovoru na kretanje izbeglica izazvano pre svega konfliktima u Siriji i Iraku.

Učesnici radionice Žene u pokretu diskutovali su o nekoliko pitanja pre nego što su formulisali preporuke. Fotografija: UN Women/John Bleho

Oni su diskutovali o uticajima aktuelnih nacionalnih i međunarodnih politika na kretanje žena izbeglica, i otkrili da mnoge vlade ne uspevaju da ispune svoje međunarodne obaveze, naročito u zadovoljavanju potreba žena i devojčica izbeglica za zaštitom i azilom.

“Trenutni odgovor sveta na izbeglice ne poklapa se sa potrebama žena i devojčica izbeglica”, rekla je Meryem Aslan, direktorka Oxfam kancelarije za Tursku, na radionici: “Međutim, civilno društvo sve više radi zajedno. Ovde, učesnici su zajedno razvili niz zajedničkih preporuka koje će biti podeljene i na Svetskom humanitarnom samitu u Istanbulu.”

Ključne preporuke svetskih lidera, detaljno predstavljene u ovoj izjavi, uključuju i potrebu da se:
•    Pozabavi osnovnim uzrocima ratova u Siriji i Iraku;
•    Osigura veće učešće izbeglica u programima koji utiču na njih;
•    Obezbede sigurni i legalni prolazi za izbeglice i migrante;
•    Uspostave transparentniji, efikasniji i odgovorniji mehanizmi finansiranja podrške izbeglica;
•    Sprovede više studija, kako bi se bolje razumeo pozitivan uticaj izbeglica/migranata na ekonomije zemalja domaćina;
•    Pojačaju glasovi aktivista koji podržavaju prava izbeglica i migranata.

Tokom radionice, učesnici su govorili o izazovima sa kojima se suočavaju na terenu, kao i o izazovima sa kojima se suočavaju izbeglice koje oni podržavaju. Fotografija: UN Women/John Bleho

“Učesnici su utvrdili da je vladama bitnija bezbednost granica od prava izbeglica”, rekla je Sabine Freizer, UN Women savetnica za mir, bezbednost i dobro upravljanje za Evropu i Centralnu Aziju: “Oni su se saglasili i da će raditi zajedno tokom narednih meseci kako bi se suprotstavili ksenofobiji i zastupali politike i programe koji stavljaju izbeglice na prvo mesto.”

UN Women razgovarala je sa nekoliko predstavnika civilnog društva koji su učestvovali u radionici, i pitala ih da naglase najveće izazove sa kojima se oni, i izbeglice, suočavaju, kao i da pošalju svoju poruku svetskim liderima koji će se okupiti na Svetskom humanitarnom samitu koji se održava od 23-27. maja u Istanbulu.

Evo šta su oni imali da kažu*:

Jelena Hrnjak. Fotografija: UN Women/John Bleho

“Preispitajte svoje politike i odluke: One prisiljavaju žene i devojčice izbeglice u kriminalnu sivu ekonomiju i u ruke krijumčara. Ljudi koje vidimo nisu ekonomski migranti. Mnogi prosto pokušavaju da spasu svoje živote. Oni nemaju drugi izbor, osim da beže. Razmislite o ovome, i učinite nešto.” — Jelena Hrnjak, Atina, nevladina organizacija koja pruža direktnu podršku stotinama žena i devojčica izbeglica, naročito onima koje su preživele rodno zasnovano nasilje i trgovinu ljudima, u Beogradu, Srbija.

Susan Aref. Fotografija: UN Women/John Bleho

“Lideri moraju da podrže ženske organizacije kao ključne aktere u odgovoru na ovu katastrofu, kao ključne aktere u radu sa žrtvama. Unapredite partnerstvo između vlade i civilnog društva kako bi se razvila ova podrška. Zapamtite: Ženska mirovna agenda trebalo bi da bude i vaša agenda... Moramo se obraćati svakom ministarstvu pojedinačno, kao i UN agencijama i međunarodnim organizacijama, da izvrše pritisak na vladu i da dobiju sredstva za implementaciju rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.” —Susan Aref, Women Empowerment Organization (WEO), alijansa koja pruža usluge ženama izbeglicama u nekoliko kampova u Iraku, uključujući i socijalnu, pomoć za žrtve rodno zasnovanog nasilja, i pravne usluge, kao i distribuciju humanitarne pomoći, dok vrši pritisak na vladu da sprovede rezoluciju 1325 Saveta bezbednosti UN-a, sa sedištem u Erbilu, Regionalna vlada Kurdistana, Irak.

Salome Mutual. Fotografija: UN Women/John Bleho

“Uključite rod u planiranje humanitarne akcije. Potrebe žena su veoma specifične. Ženama izbeglicama potrebna je vaša podrška kako bi mogle da se oporave od trauma koje su preživele. Žene moraju da učestvuju na svim nivoima donošenja odluka. Ljudi imaju različita kulturna porekla i načine razumevanja stvari u svetu. Svi pružaoci usluga trebalo bi da budu senzibilisani na pitanja kulture, različitosti, konflikta i rata.” — Salome Mutual, iz WEZESHA (osnažiti ili omogućiti na svahili jeziku), organizacije koju vodi dijaspora, i European Network of Migrant Women, mreže od 20 organizacija iz 17 evropskih zemalja koje pružaju procene potreba žena u pokretu, obe sa sedištem u Dablinu, Irska.

Fadi Hallisso. Fotografija: UN Women/John Bleho

“Ili se razvijte ili razrešite. Humanitarni sistem izneverio je narod Sirije. Vreme je da se preispita ovaj sistem, ne samo za Siriju, već za sve katastrofe širom sveta. Zaštitite civile, garantujte humanitarni pristup teško pristupačnim, opkoljenim oblastima, i podržite sirijske organizacije civilnog društva.” — Fadi Hallisso, izvršni direktor i suosnivač Basmeh & Zeitooneh, koja otvara društvene centre u gusto naseljenim, uglavnom urbanim, oblastima sa programima za izbeglice koji uključuju zaštitu, izvore prihoda, obrazovanje odraslih, umetnost i kulturu, sa sedištem u Bejrutu, Liban.

Asja Korbar. Fotografija: UN Women/John Bleho

“Da, imate odgovornost da štitite prava žena, dece i muškaraca izbeglica isto tako kao što štitite svoje ekonomske i geopolitičke interese.” —Asja Korbar, urednica i jedna od osnivačica Are YOU SYrious?, NVO koja pruža podršku i pomoć — hranu, garderobu, lekove, informacije, pravne usluge — “svima”: izbeglicama, tražiocima azila, migrantima i drugim ljudima u potrebi u Hrvatskoj.

Samah Bassas. Fotografija: UN Women/John Bleho

“Sirijska kriza nije samo kriza u Siriji. Ona ima i globalni uticaj, sa više od 4 miliona izbeglica. Rešenje nije u pružanju usluga samo tim izbeglicama, jer imamo 6.7 miliona interno raseljenih lica samo u Siriji, ljudi koji su se selili više puta i koji zaslužuju usluge i sigurnost. Okončanje krize ključno je za eliminisanje patnje.” — Samah Bassas, izvršna direktorka Syria Relief Network, grupe od preko 60 organizacija u Siriji i susednim zemljama (Turskoj, Jordanu, Libanu i Iraku), i koordinacionog centra za NVO i organizacije koje pružaju pomoć Sirijcima, sa sedištem u Gazijantepu, Turska.

Da saznate više o radu svake od ovih organizacija civilnog društva i o izazovima sa kojima se oni - i žene i devojčice izbeglice - suočavaju, pročitajte punu verziju ove priče na UN Women regionalnom sajtu za Evropu i Centralnu Aziju.

*Napomena: Stavovi izneseni u ovom tekstu predstavljaju lične stavove učesnika, i ne moraju nužno odražavati stavove UN Women.

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde:
http://www.unwomen.org/en/news/stories/2016/5/civil-society-advocates-fo...