Trgovina ljudima i femicid: najteži oblici nasilja nad ženama

U poslednje vreme, NVO Atina sve češće dobija pitanja o vezi između femicida i trgovine ljudima. Međutim, pre nego što je to pitanje pokrenuto na konferenciji organizovanoj u znak obeležavanja Dana sećanja na žene žrtve nasilja u maju 2019. godine, ova veza nije posmatrana kao zasebna tema u Srbiji. 

Obično, kada god se povede diskusija o pitanju femicida, trgovina ljudima se pominje isključivo kao kriminalna okolnost u kojoj do femicida može doći, ali bez daljih pojašnjenja o mogućoj dubljoj vezi između ove dve pojave. Upravo tokom već pomenutog događaja je ta veza otkrivena i objašnjena. U tom smislu, za žene koje su žrtve trgovine ljudima, kao i o žrtvama trgovine ljudima koje su ubijene u situaciji trgovine ljudima samo zbog toga što su žene. Takođe, naročito su naglašeni slučajevi žena koje su umrle od posledica užasavajućih događaja koje su preživele tokom situacije trgovine ljudima.

Sa druge strane, korelacija između femicida i trgovine ljudima je eksplicitno pomenuta u izveštaju (UNODC-a) iz 2018. godine o rodno uslovljenim ubistvima žena i devojčica, s obzirom na to da ovaj izveštaj prepoznaje ubistva u kontekstu trgovine ljudima kao ekstreman oblik ubijanja žena. U izveštaju se navodi da se “ekstremno nasilna ubijanja žena događaju u kontekstu fenomena kao što su organizovani kriminal, droga, kriminalne bande, masovne migracije i trgovina ljudima i drogom. Trgovina ljudima pogađa više žene nego muškarce, i to prevashodno u svrhu seksualne eksploatacije. Ubistva žrtava trgovine ljudima stoga najčešće pogađaju žene, i uključuju rodni aspekt kao motiv”. Ukratko, izveštaj ukazuje na to da trgovina ljudima donosi dodatni rizik ženama žrtvama – rizik od femicida. Međutim, uprkos prepoznavanju pojma, poznato je da se u većini država širom sveta femicid još uvek ne smatra oblikom zločina koji se razlikuje od ubistva, stoga mnogima ovaj pojam još uvek i nije poznat.

Žene koje su trafikovane i/ili eksploatisane u prostituciji su u većem riziku od femicida, premda femicid trafikovanih žena obično ostaje nevidljiv, jer se ni žrtvama često ne može ući u trag. Ipak, žene žrtve seksualne i radne eksploatacije su u posebnom riziku od muškog nasilja. Ne smemo zaboraviti da čak 93% procenta žrtava seks trafikinga u Evropi čine žene i to žene u prostituciji.

NVO Atina naglašava da postoje tri ključne akcije u borbi protiv femicida :

1)    Zaustavite nekažnjavanje! Ubice moraju odgovarati za svoje zločine. Zlostavljači, trgovci ljudima, makroi, silovatelji: svi ovi počinioci moraju biti shvaćeni ozbiljno od strane vlasti, a njihovi zločini moraju biti prepoznati kao mizogini odraz mržnje prema ženama u društvu. Svaki put kada počinilac nasilja nad ženama ostane nekažnjen, pravda izostaje, a potencijalni počinioci postaju inspirisani na nova dela jer znaju da je rizik od prikladne kazne nizak.

2)    Prepoznajte femicid! Femicid je fatalno kršenje ljudskih prava. To nije privatna stvar ili rezultat nekoliko “problematičnih” muškaraca: to je produkt patrijarhalnih društava koja povređuju žene, ograničavaju njihove mogućnosti, njihovu moć i njihova zalaganja, dok istovremeno opravdavaju muško nasilje. To je zločin iz mržnje prema ženama, koji uvek mora biti prepoznat kao takav, bez obzira na to da li pričamo o ženi koju je ubio suprug, trafikovanoj ženi koju je ubio onaj ko je seksualno iskorišćavao, ili infanticidu devojčice zbog njenog pola.

3)    Suprotstavite se stavovima društva o nasilju nad ženama! Kako femicid nije izolovan, već globalan i dugotrajan, fenomen moramo se suprotstaviti predrasudama koje dozvoljavaju da se događa. Profesionalci moraju biti obučeni da se na pravi način bave problemom nasilja nad ženama, pomažu žrtvama i procesuiraju počinioce, dok društvo u globalu mora biti informisano o rasprostranjenosti nasilja nad ženama i njegovim uzrocima (bez okrivljavanja žrtve!). Žene i devojčice moraju se osećati slobodno kada prijavljuju nasilje, i mora im biti ponuđena delotvorna podrška kako bi se izbeglo da im počinioci ponovo naude.

Budući da je u pitanju najteži oblik nasilja nad ženama, femicid je posledica opresivne patrijarhalne društvene sredine i sistema koji nije uspeo da zaštiti žene žrtve.

Prema podacima UN Kancelarije za pitanja droge i kriminala (UNODC), u proseku 137 žena biva ubijeno svakog dana od strane trenutnog ili bivšeg partnera ili člana porodice. Od 87,000 prijavljenih ubistava žena i devojčica u 2017. godini, više od polovine su usmrtili članovi porodice ili partneri. Ove cifre dovele su UNODC do zaključka da je “dom najopasnije mesto za žene”. Premda žene čine samo 20% žrtava ubistva širom sveta, njih ubijaju njihovi najbliži, što ukazuje na mnogo kompleksniji i kontinuiran obrazac zlostavljanja.

Trendovi variraju od regiona do regiona, ali femicid je načelno konstantan globalni problem. Države centralne i latinske Amerike, na primer, imaju više zakona koji prepoznaju femicid kao specifičan ili težak oblik ubistva (uglavnom zahvaljujući radu feministkinja tokom proteklih nekoliko godina), ali rasprostranjenost ovog problema u regionu, nemar vlasti, i nekažnjavanje počinilaca još uvek predstavljaju prepreke za pravilnu implementaciju zakona.

U Srbiji, samo tokom 2017. godine bilo je 26 žena žrtava femicida. Tokom protekle decenije, više od 300 žena je ubijeno, a 400 dece ostalo bez majki. Međutim, važno je napomenuti da se većina ovih podataka o femicidu odnosi na žrtve partnerskog nasilja (koje se obično karakteriše kao nasilje u porodici) i ne obuhvata nužno druge oblike femicida navedene u Bečkoj deklaraciji. Štaviše, tek nekoliko država prijavljuje kao femicid ubistva žena u okolnostima koje ne spadaju u partnersko nasilje. Žene žrtve trgovine ljudima su, na primer, najčešće izostavljene iz ovih statistika.

Femicid je ubistvo žene ili devojčice samo zato što je ženskog pola. To je rodno zasnovan zločin iz mržnje, i može se dogoditi u kontekstu različitih oblika nasilja nad ženama. Prema Bečkoj deklaraciji o femicidu, široka definicija uključuje: “(1) ubistvo žena kao rezultat partnerskog nasilja; (2) mučenje i mizogino ubijanje žena; (3) ubijanje žena i devojčica u ime ‘časti’; (4) ciljano ubijanje žena i devojčica u kontekstu oružanih sukoba; (5) ubijanje žena povezano sa mirazom; (6) ubijanje žena i devojčica zbog njihove seksualne orijentacije ili rodnog identiteta; (7) ubijanje aboridžinskih ili žena i devojčica iz autohtonih grupa zbog njihovog roda; (8) ženski infanticid i rodno zasnovani feticid na osnovu pola; (9) smrti povezane sa genitalnim sakaćenjem; (10) optužbe za veštičarenje; i (11) druge oblike femicida povezane sa bandama, organizovanim kriminalom, dilerima droge, trgovinom ljudima, i trgovinom oružjem.”