Ilustracija: edu.gcfglobal.org

ŠERIDAN - Seks trafiking možda nije prva opasnost koja nam pada na pamet kada razmišljamo o uticaju COVID-19 pandemije na pojedine zajednice, ali ove dve pojave su neraskidivo povezane, smatra Aleksandra Stivenson, suosnivačica neprofitne organizacije za prevenciju trgovine ljudima “Uprising”. Ova organizacija pokrenula je novu kampanju za mesec maj kako bi podstakla otvorenu komunikaciju između roditelja i dece o bezbednosti na mreži, jer deca trenutno provode značajan deo svog vremena na internetu.

Stres, emotivni izazovi i finansijska nesigurnost su ranjivosti koje predatori koriste kada vrebaju žrtvu, rekla je Stivensonova.

“Uprising” se suočava sa istim izazovom kao i mnoge druge organizacije za borbu protiv trgovine ljudima širom sveta: podizanje svesti o trgovini ljudima za mnoge trenutno nije na listi prioriteta, kada se uporedi sa naizgled hitnijim potrebama.

“Uprising” obično ostvaruje prihod podučavanjem.

“Kao organizacija, znamo koliko je važno finansirati prevenciju trgovine ljudima, naročito sada”, rekla je Stivensonova. “Mislim da moramo da nađemo balans između zadovoljavanja neposrednih potreba... osobe koje nemaju hranu ili sklonište su ranjive na način koji ih lako može dovesti u situacije trgovine ljudima.”

Čak i pre pandemije, predatori su često pronalazili žrtve za seksualnu eksploataciju putem društvenih mreža ili aplikacija, umesto da ih otimaju sa javnih mesta, rekla je ona.

Studija organizacije za borbu protiv trgovine ljudima “Thorn” otkrila je da je više od polovine maloletnih žrtava seksualne eksploatacije upoznalo svoje trgovce putem sms poruke, sajta, ili aplikacije.

Stivensonova kaže da najbolja taktika prevencije nije plašenje roditelja i dece, ili oduzimanje uređaja deci, već otvorena i transparentna komunikacija kako bi internet bio sigurnije mesto za sve. Deca su vrlo snalažljiva, lako izbegnu roditeljski nadzor i povezuju se na internet putem pozajmljenih uređaja i besplatnog WiFi interneta, rekla je.

Ipak, otvaranjem prostora za razgovor, roditelje mogu iznenaditi inteligencija, stavovi, razmišljanja, i strahovi njihove dece.

Predatori vrebaju ranjivosti mladih, od nesigurnosti zbog fizičkog izgleda do porodičnih problema i odnosa, rekla je Stivensonova. Informacije poput škole koju deca pohađaju, sportova koje treniraju, i njihovog kruga prijatelja lako su dostupne - često ne namerno.

Naoružani ličnim podacima, predatori mogu učiniti da se žrtva oseća kao je već poznaju, i da razumeju njene probleme bolje od bilo koga drugog.

Ranjivost, informacije, lažni osećaj sigurnosti, poverenje, i želja za povezivanjem kulminiraju u opasan proces, tokom kog predator može početi da traži više ličnih podataka, fotografija ili čak susret, rekla je Stivensonova.

“Oni mogu u početku delovati dobronamerno”, rekla je.

Prividna ljubav, razumevanje, i finansijska stabilnost koju predatori često nude mogu se nastaviti vremenom, jer su oni “notorno strpljivi” dok čekaju da dete / žrtva počne da reaguje na njihov pristup.

Prema podacima Polaris Projekta - neprofitne, nevladine organizacije koja radi na sprečavanju modernog ropstva i trgovine ljudima - trgovina cveta usled socijalnih i ekonomskih posledica pandemije, posebno u zajednicama gde preovladava zavisnost od psihoaktivnih supstanci i loša finansijska situacija.

Izvesno je da će slučajevi radne eksploatacije biti u porastu, jer će ljudi tražiti poslove ‘na crno’ da bi mogli da prežive. Finansijska ranjivost povećava verovatnoću da će osoba postati žrtva trgovca ljudima, čija se ponuda zaposlenja može brzo pretvoriti u pretnje i nasilje, navodi Polaris.

Studija profesorke Univerziteta u Merilendu, Ketrin Vorsnop, iz 2019. godine o vezi između pandemija i trgovine ljudima utvrdila je da se broj slučajeva trgovine ljudima povećava u državama suočenim sa krizom. Dok vlade prave kompromise u vreme panike, kriminalna aktivnost raste, jer u oštroj konkurenciji za ograničene resurse i pod ekonomskim pritiskom aktivnosti usmerene ka prevenciji nisu prioritet. Tri četvrtine humanitarnih operacija na globalnom nivou privremeno je obustavljeno, prema podacima Globalnog Klastera za zaštitu.

Pornhub je nedavno ponudio besplatno korišćenje njihovog premijum sajta tokom jednog meseca, kako bi ohrabrio ljude da ostanu kod kuće i gledaju pornografiju, što je dovelo do povećanja internet saobraćaja za 24,4%. Podaci Google Analitics pokazuju da se pretrage pornografije povećavaju za 4,700% kada se deca kod kuće. Stivensonova potvrđuje da je do tog podatka došla i sopstvenim istraživanjem.

Konzumiranje pornografije kod adolescenata može da ometa zdrav seksualni razvoj, rekla je ona. Povećanje potražnje za ovakvim video snimcima dovodi do porasta u broju slučajeva seksualne eksploatacije.

Mali američki gradovi daju jedinstven osećaj sigurnosti, koji može pružiti i neke pozitivne zaštitne mere, rekla je Stivensonova. Ipak, bilo da su u Šeridanu ili Njujorku, deca mogu pristupiti istim sajtovima svuda.

“Nije važno da li verujete da trgovina ljudima postoji u vašoj okolini ili ne, vaša deca je mogu gledati u svojim sobama a da niste toga svesni, ako ne želite da otvorite tu temu sa njima”, rekla je ona.

Tokom ovog meseca, “Uprising” planira da deli video klipove svojih časova na temu prevencije, koji akcenat stavljaju na saglasnost i bezbednost na mreži. Najbolji savet za roditelje je da dozvole da razgovori teku prirodno, bez nepotrebnih optužbi upućenih deci.

Pitajte ih šta rade na telefonu, angažujte se postavljajući pitanja sa iskrenim interesovanjem, i otvorite vrata za prijatan dijalog u oba smera, rekla je ona.

“Uprising” kampanja uključuje takmičenje do kraja maja, tokom kog se razmenjuju načini na koje porodice ostaju povezane i zauzete bez upotrebe uređaja. Komentarom ostavljenim na Facebook objavi, u kom je opisana aktivnost, svaka porodica ostvaruje šansu da osvoji nagradu. Pobednik će biti izabran izvlačenjem na kraju meseca.

Sa engleskog za NVO Atina prevela Marija Pantelić. Text u originalu možete čitati putem linka: https://thesheridanpress.com/124430/human-trafficking-pandemic-likely-to-worsen-problem/