Više od polovine devojaka doživelo nasilje u digitalnom prostoru

Fotografija: Piroški

Nasilje u digitalnom prostoru preživelo je 53,2 odsto devojaka, a 78 odsto ispitanica smatra da nisu jednako bezbedne kao mladići, rečeno je na predstavljanju najnovijeg istraživanja o rodno zasnovanom nasilju u digitalnom prostoru, pod nazivom "Ispred ekrana".

U istraživanju koje je Udruženje građana „Atina“ sprovelo u prvoj polovini ove godine učestvovale su 624 devojke uzrasta 18 i 19 godina iz 24 srednje škole iz Beograda, Niša i Subotice.

Učesnice istraživanja saglasile su se da su žene i devojke više izložene nasilju u digitalnom prostoru od muškaraca i mladića, kao i da su češće izložene osudi ukoliko njihovo ponašanje odstupa od „očekivanog obrasca“.

Istraživanje je pokazalo i da bi tek svaka deseta ispitanica prijavila nasilje u digitalnom prostoru, da njih tek nešto više od 53 odsto smatra da devojke nisu krive za nasilje bez obzira na sadržaj koji postavljaju onlajn, a od vrsta nasilja najčešće prepoznaju verbalno – vređanje, pogrdne i omalovažavajuće komentare.

Savetnica za reproduktivno zdravlje i mlade kancelarije Populacionog fonda Ujedinjenih nacija u Srbiji Nevena Šović ukazala je na drugo lice globalnog trenda digitalizacije.

"Pojačana upotreba interneta nosi nove rizike, uključujući i rodno zasnovano digitalno nasilje", upozorila je Šović.

Direktorka i osnivačica "Atine" Marijana Savić rekla je da se traži najbolji odgovor na rizike iz digitalnog prostora.

"Najveći strah svih nas u 'Atini' je zapadanje u apatiju", rekla je Savić i navela da je inicijativa oko i u vezi ovog istraživanja daleko kompleksnija.

Autorka istraživanja "Ispred ekrana" Andrijana Radoičić Nedeljković navela je da je oko četvrtina ispitanica kao razlog za to što devojke češće trpe nasilje u digitalnom prostoru, navela to da su one i inače izloženije nasilju, koje se samo preliva u digitalnu sferu.

"Zabrinjava da je nasilje u digitalnom prostoru relativizirano među samim devojčicama, kao i da često izostaje reakcija okoline i institucija", upozorila je Radoičić Nedeljković.

Najčešće posledice zlostavljanja devojaka u digitalnom prostoru su velika uznemirenost, strah i anksioznost, koje se javljaju uz psihofizičke i emocionalne posledice poput depresije, fobija, suicidalnih misli ili suicida, ili teškoća u uspostavljanju emocionalnih odnosa, rekla je voditeljka projekta u "Atini" Milica Glišić.

Devojke u Srbiji, prema ovom istraživanju, najviše koriste društvene mreže Instagram - 51 odsto, Tik Tok i Jutjub, ali u više od 90 odsto slučajeva naglašavaju da ih koriste radi komuniciranja sa "važnim osobama" iz sopstvenog okruženja.

Teskt u originalu možete čitati putem linka: https://rs.n1info.com/vesti/vise-od-polovine-devojaka-dozivelo-nasilje-u...

Projekat Sa devojkama i za devojke – Podrška lokalnim kancelarijama za mlade u podizanju svesti o rodnoj ravnopravnosti, deo je zajedničkog projekta „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama III“ koji sprovode UNICEF, UN Women, UNFPA i UNDP u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije, na čelu sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, uz podršku Vlade Švedske.