Fotografija: Jakov Simović

Žene i finansijska inkluzija

Iz nekoliko studija koje se bave ekonomskim osnaživanjem žena, postalo je jasno da  glavnu prepreku ženama predstavlja pristup finansijama. U mnogim zemljama, žene ne mogu da pribave sredstva koja su potrebna za pokretanje preduzeća,  niti da privuku investitore sa istom lakoćom kao njihove muške kolege. Ovaj trend je toliko dramatičan i očigledan da su mnoge međunarodne institucije pokušale da razviju programe i projekte kako bi se izborile sa ovim jazom.

Žene i finansijska isključenost

Finansijska inkluzija definisana je kao „sve inicijative koje formalne finansijske usluge čine dostupnim i pristupačnim svim segmentima stanovništva, naročito ženama“ (Afrička razvojna banka). Ovo predstavlja jednu od najvažnijih dimenzija Ciljeva održivog razvoja i usko je povezana sa ekonomskim osnaživanjem žena.

Pa ipak, mnoge žene su i dalje finansijski isključene. U svetu trenutno postoji oko milijardu žena koje nemaju pristup formalnim finansijskim uslugama. Prema podacima Global Findex-a, “pedeset i šest procenata svih odraslih osoba bez računa u bankama su žene“. Još mnogo toga treba učiniti da bi se ženama zagarantovao pristup formalnim finansijskim uslugama, a to uključuje i suočavanje sa društvenim normama, pismenošću, digitalnom uključenošću i diskriminacijskim politikama.

Projekat Svetske banke Women, Business and the Law (WBL) meri rodne nejednakosti u zakonima širom sveta. Podaci predstavljeni u izveštaju iz 2019. godine su alarmantni: „104 ekonomije još uvek imaju zakone koji sprečavaju žene da rade na određenim poslovima, 59 ekonomija nema zakone o seksualnom uznemiravanju na radnom mestu, a u 18 ekonomija, muževi mogu zakonski sprečiti svoje žene da rade“, što dovodi do 2,7 milijardi žena koje se suočavaju sa ograničenjima u radu. 39% zemalja ne zabranjuje rodnu diskriminaciju pri otvaranju računa, a 22% ne zabranjuje rodnu diskriminaciju kada je u pitanju posedovanje debitne kartice na svoje ime. Više od jedne trećine ekonomija takođe ograničava ženski aktivizam i slobodu kretanja. Blizu 40% takođe postavlja ograničenja na imovinska prava žena.

U Srbiji, u zajedničkom izveštaju Svetske banke i Vlade Republike Srbije utvrđeno je da su „destimulacije za rad i zapošljavanje ugrađene u sisteme poreske i socijalne zaštite“, koji ograničavaju ekonomske mogućnosti žena. Takođe je otkriveno da je jaz u zaposlenosti između žena i muškaraca značajan, posebno među mladima i u ruralnim sredinama, kao i da su glavna područja sa „niskim dostignućima i izraženim rodnim jazom vezana za kvalitet rada, pristup finansijskim resursima i društvenim aktivnostima“.

Rodno-transformativni pristup

Kada se diskutuje o pristupu žena finansijama i finansijskim uslugama, važno je zapamtiti da su razlozi za njegova ograničenja snažno povezani sa rodnom nejednakošću. Stoga, svaki pristup koji je isključivo fokusiran na politike sa „neutralnog“ stanovišta neće moći da obuhvati različite načine na koje se ženama uskraćuje finansijska usluga, bilo formalnim pravilima ili neformalnim običajima.

Prema podacima izveštaja Van dometa: Istraživanje rodno-transformativnih pristupa finansijskoj inkluziji, objavljenom 2018. godine, ono što nedostaje u mnogim studijama i predlozima koji imaju za cillj da se izbore sa jazom u finansijskoj inkluziji, jeste upravo svest da različite uloge moći i društvene strukture mogu biti jednako važne kao i finansijske politike i formalna pravila.

Upravo iz ovog razloga, autori izveštaja podržavaju rodno-transformativni pristup finansijskoj inkluziji, koji oni definišu kao pristup koji „pomera fokus na rodnu nejednakost u odnosima moći, socio-kulturnim normama i regulatornim okvirima koji oblikuju finansijske sisteme“. Prema autorima, ovaj pristup je više holistički i efikasniji, jer cilja „tri ključne dimenzije promene i pridružene ishode: pojačano osnaživanje žena; ojačane odnose između ljudi, kod kuće i šire; i više pravila i praksi, uključujući socio-kulturne norme“.

Važna poruka koju treba imati na umu jeste da je rodna analiza ekosistema žena preduzetnica i finansijskih institucija od najvećeg značaja za podsticanje finansijske inkluzije žena. Kao što se u izveštaju navodi, finansijska inkluzija žena mogla bi imati iznenađujuće efekte na druge dimenzije, kao što je smanjena učestalost partnerskog nasilja. Nažalost, kao što je to često slučaj, još nema dovoljno podataka za identifikaciju najboljih praksi i ishoda - moramo promovisati više rodno-transformativnih pristupa i proučiti ih kako bismo otkrili koje strategije najbolje deluju.

Socijalno preduzetništvo i finansijska inkluzija

Veze između socijalnih preduzetnika i finansijske inkluzije su višestruke. Mnoga socijalna preduzeća posvećena su ekonomskom osnaživanju ranjivih zajednica, ali ulaganje u socijalna preduzeća takođe predstavlja način da se ojača finansijska inkluzija ljudi koji vode i rade za takve kompanije. Mikrofinansijske institucije, na primer, igraju značajnu ulogu u pružanju pristupa finansijskim instrumentima pojedincima koji imaju niske prihode. Bez obzira što je njegov globalni uticaj na ekonomsko osnaživanje žena i dalje tema rasprave, pristup mikrokreditima zapravo je i dalje važno sredstvo za finansijsku inkluziju. Socijalna preduzeća koja su fokusirana na finansijsko obrazovanje, digitalno obrazovanje i obuku, takođe igraju ulogu u smanjenju jaza u finansijskoj uključenosti.

Prioritetne politike za rodno osetljivu finansijsku inkluziju

Alijansa za finansijsku inkluziju, najveća međunarodna organizacija koja se bavi finansijskpm inkluzijom, identifikovala je u svom vodiču iz 2017. godine prioritetne politike za prevazilaženje jaza u finansijskoj inkluziji između žena i muškaraca:

1. „Eksplicitni ciljevi politika i kvantitativni ciljevi razvrstani po polu;

2. Prikupljanje i analiza finansijskih podataka razvrstanih po polu;

3. Reforme pravnog i regulatornog okvira kako bi se stvorio prostor za inovacije koje podržavaju veću finansijsku uključenost žena;

4. Razvoj finansijske infrastrukture;

5. Prečišćavanje i jačanje propisa o zaštiti potrošača u cilju rešavanja briga žena klijentkinja;

6. Finansijsko obrazovanje i finansijska pismenost;

7. Rešavanje zakona i propisa koji se bave socijalnim ograničavanjem finansijske uključenosti žena i koje prevazilaze finansijski sektor.“

Čineći da postojeći rodni jaz u finansijskoj uključenosti postane vidljiv, priznajući razlike u postupanju između žena i muškaraca i različite načine na koje na njih utiču propisi i zakoni, možda konačno počnemo da menjamo i sistem u skladu sa potrebama žena. Ono što nam je potrebno nisu navodno neutralne politike koje štete ženama, već prepoznavanje da su ženske potrebe podjednako važne kao i muške.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti", koji sprovodi Agencija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz finansijsku podršku Evropske unije. Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorima i autorkama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women, Ujedinjenih nacija, ili bilo koje druge organizacije pod okriljem Ujedinjenih nacija. Projekat je deo inicijative za podršku ženskom preduzetništvu, ženama u ruralnim područjima, smanjenje diskriminacije na tržištu rada i prilikom zapošljavanja i podsticanje dijaloga o značaju ekonomskog osnaživanja žena i razmene znanja i informacija među ženama preduzetnicama.