Ekonomsko osamostaljenje je ključno za žene žrtve nasilja

Fotografija: Matrix mag site

Ekonomsko osnaživanje žena je ključno za ostvarivanje ženskih prava i rodne ravnopravnosti. Ono ne samo da doprinosi ravnopravnom učešću žena na postojećim tržištima, već obezbeđuje njihov pristup proizvodnim resursima, vraća im kontrolu i autonomiju nad sopstvenim vremenom, životima i telima. Osnažujući pristupi ženama, a posebno u ekonomskom smislu, doprinose i proširivanju prostora u kojima se čuje njihov glas i povećava učešće u donošenju ekonomskih odluka na svim nivoima. 

Globalno, za preko 2,7 milijardi žena zakonom je zabranjeno da biraju kojim će se poslom baviti, u odnosu na muškarce, za koje takva ograničenja ne postoje. Od 189 ekonomija u 2018. godini, 104 i dalje ima zakone koji sprečavaju žene da rade na određenim poslovima. Čak 59 zemalja na svetu nema zakone o seksualnom uznemiravanju na radnom mestu, a u 18 zemalja muškarcima zakon omogućava da spreče žene da rade. (World Bank, Women, Business and the Law 2018, Washington, D.C., 2018, dostupno na: http://wbl.worldbank.org/)

Pored zakonskih ograničenja, sve vidljivija su i dominantnija društvena ograničenja, koja žene drže dalje od tržišta rada - siromaštvo, nasilje, diskriminacija, socijalna isključenost i izolacija. Dodatno, posledice svih kriza najvidljivije su u životima žena i devojčica, bez obzira na njihov obim i prirodu. Samo jedan od primera je pandemija korona virusa koja je imala alarmantan uticaj na položaj žena širom sveta, pri čemu su žene neproporcionalno pogođene gubitkom posla. Samo u 2020. godini, žene su na globalnom nivou izgubile više od 64 miliona poslova, što je 5% od ukupnog broja poslova koje imaju žene, prenosi Oksfam. Ovaj gubitak posla zbog krize Covid-19 koštao je žene širom sveta najmanje 800 milijardi dolara zarade, što je cifra koja je viša od ukupnog BDP-a 98 zemalja sveta.

Povećanje stepena obrazovanja žena i devojčica doprinosi njihovom ekonomskom osnaživanju, vidljivijem i merljivijem učešću na tržištu rada što implicira direktnom ekonomskom rastu. Obrazovanje, usavršavanje i prekvalifikacija tokom životnog veka su od ključne važnosti za zdravlje i blagostanje žena i devojčica, kao i njihove mogućnosti za generisanje prihoda, učešće u formalnom radu i pozicioniranje na tržištu rada. 

Osnaživanje žena i smanjenje rodnog jaza u domenu rada i zapošljavanja ključni su i za ostvarivanje ciljeva Agende za održivi razvoj do 2030, posebno cilja 5, za postizanje rodne ravnopravnosti; cilja 8 koji se odnosi na promovisanje inkluzivnog i održivog ekonomskog rasta, zapošljavanja i dostojanstvenog rada za sve; cilja 1 koji se odnosi na okončanje siromaštva i cilja 10 usmerenog na mere smanjenja nejednakosti. 

Iz ovih gore navedenih razloga Austrijska ambasada u Beogradu, podržala je organizaciju Atina, da u periodu od jula do novembra 2021. godine, sprovede niz aktivnosti u oblasti ekonomskog osnaživanja žena iz teško zapošljivih kategorija - žrtava trgovine ljudima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja. Atina je u ovom periodu radila na ekonomskom osnaživanju 11 žena iz kategorija teško zapošljivih. Kroz specifične obuke Atina je pružila posebna znanja i veštine za pronalaženje i održavanje posla za ove žene kako mi one mogle steknu ekonomsku nezavisnost. Takođe, aktivnosti stručnog usavršavanja i sticanja praktičnih iskustava u radu uticali na povećanje njihove konkurentnost na tržištu rada. Nakon završene obuke i savetovanja, ukupno 3 žene koje su učestvovale u projektnim aktivnostima uspele su da se zaposle u ugostiteljstvu i prehrambenoj industriji.

Sticanje osnovnih praktičnih veština za zapošljavanje, od presudnog je značaja za razvoj tehnika i veština; kao i povećanje kompetentnosti, samopouzdanja, ali i razvijanje motivacije žena iz kategorija teško zapošljivih za aktivno traženje posla. Posebna pažnja bila je posvećena formiranju i jačanju aktivnih stavova o zapošljavanju, radu i karijeri i povećanje samopouzdanja u pogledu veština traženja posla kod ovih žena. Ovaj proces doživeo je svoju kuliminaciju obeležavanjem kampanje 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama kampanjom u Atininom socijalnom preduzeću Bagel Bejgl koje je posetio i austrijski ambasador u Beograd, gospodin Luteroti sa porukom da Moramo učiniti mnogo više u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja! Izveštaj o njegovoj poseti možete naći na linku https://www.youtube.com/watch?v=JB-55Fq9cE4.

Sam Bejgl pozivao je pod parolom “Kupi dobro, čini dobro!” aktivno u okviru ove kampanje sve zainteresovane da dođu i podrže ovu akciju, a im povodom dat je i popust od 50% na sve proizvode Bejgla, naravno za one koji podržavaju borbu protiv nasilja. 

Imajući u vidu da su nepismenost, siromaštvo i nezaposlenost među glavnim uzrocima društvene nejednakosti, Atinin rad sa žrtvama trgovine ljudima i nasilja nad ženama duboko je utemeljen na uverenju da bi svakoj osobi trebalo pružiti podršku da ponovo stekne osećaj ljudskog dostojanstva kako bi mogla da (p)ostane ravnopravna članica društva. Stoga kreirani program ekonomskog osnaživanja koji je kreiran polazi od sveobuhvatnog individualnog pristupa koji je usredsređen na korisnicu, pri čemu svaka korisnica u potpunosti sudeluje i donosi odluku o svojoj budućnosti. Ovakav pristup pozitivno utiče ne samo na korisnicu, već i na njenu porodicu i okolinu. Da bi i finansijski podržala takav pristup, Atina je 2015. osnovala društveno-etičko preduzeće Bagel Begel radnju, s ciljem osnaživanja i obrazovanja žrtava i potencijalnih žrtava trgovine ljudima i drugih oblika eksploatacije, od kojih su, jasno, većina žene i devojke. UG Atina je jedini vlasnik ovog društvenog preduzeća i sav profit usmerava na podršku uslugama oporavka žrtava trgovine ljudima koje su korisnice njenih programa, što omogućava delimičnu održivost ovog programa. Mora se naglastiti da ovaj program i dalje u velikoj meri zavisi od međunarodnih fondova, uprkos jasnim obavezama i odgovornostima Republike Srbije u tom pogledu, koje ona, nažalost, uporno odbija da preuzme.