Meena Keshwar Kamal, osnivačica avganistanskog pokreta za prava žena RAWA

MEĐUNARODNI DAN ŽENA U KRNJAČI

Međunarodni dan žena koji se u zapadnom svetu obeležava 8. marta, u Avganistanu je isključivo poznat kao Dan majki. Iako se u većim gradovima te zemlje iz koje u poslednjih nekoliko godina konstantno dolaze izbeglice u Evropu, Dan majki obeležava se kupovinom cveća majkama, dok su ženska prava i slobode zanemareni. O Međunarodnom danu žena, rodnoj ravnopravnosti i feminizmu, sa žiteljkama centra u Krnjači razgovarale su aktivistkinje NVO Atine tokom radionice „8. mart u Krnjači“.

Nijedna od učesnica radionice ranije nije čula za termin „feminizam“ iako ta reč postoji u njihovom, persijskom jeziku. Za ženska prava su čule i znale su za pravo na rad, obrazovanje, izbor partnera i glasanje na političkim izborima.

Razgovor je postao življi na temi slobode odevanja, prava na izbor partnera, prava na prekid bračne zajednice, prava na ravnopravnost. Inače, ovim ženama iz Avganistana je poznato da zakoni garantuju sva njihova prava, ali one tvrde da u praksi sve zavisi od porodice. „Porodica je jedina vlast ženi, udaja je samo promena vlasti“, rekla je jedna od njih.

Učiteljica iz Avganistana, koja je prisustvovala radionici, je rekla da je u njenom mestu normalno da porodica odluči da ćerka ne ide u školu i da zena ne može učiniti nista protiv takvih odluka. Takođe, žena najčešće nema uticaja na to kako će se odevati ili gde će živeti. O svemu tome odlučuje porodica, a kasnije muž.

Najžustrije debata učesnica je bila na temu prava na izbor partnera i prekida bračne zajednice. Neke od učesnica su navodile da je moguće slobodno izabrati partnera, ali i da taj izbor ne znači ništa ako porodica odluči drugačije. Većina žena je navela da su ugovoreni brakovi jedini način udaje. O razvodu odlučuje muž, ne i žena. Deca po pravila ostaju sa ocem, a često nemaju ni kontakt sa decom nakon razvoda.

Na pitanje, da li bi prijavile nasilje sve žene su rekle da je to veliki rizik da se sluacajevi prijave policiji. „Ako uopšte preživiš muzevljevo nasilje, možeš da ga prijaviš. Ako muž sazna za to pre nego što ga prijaviš policiji, sigurno će te ubiti“, rekla je jedna učesnica. Sama prijava, sa druge strane, ne znači nužno i zaštitu, pa su učesnice rekle da je neophodno „podmiti sud i druge ustanove“ kako bi im se pružila odgovarajuća zaštita.

Od 1911. godine, kad je 8. mart prvi put obeležen kao Međunarodni dan žena pa do danas, položaj žene u našem društvu se nesumnjivo poboljšao. Međutim, rodne razlike su i dalje svakodnevica, a borba za jednakost traje. Ta borba je posebno na testu u okolnosti  brige o ženama i deci koji dolaze iz društva kakav je na primer ovaj u Avganistanu, čak i kad se te žene i deca nađu u životno sigurnim okruženjima. Praksom i tradicijom potkrepljene nejednakosti koje se nameću mnogim pripadnicama iz izbegličke populacije predstavljaju područije na kom se moramo boriti za promene koje će doprineti unapređenju kvaliteta njihovog života. Na taj način unapređujemo i sopstveno društvo.

U okviru projekta SAFER, uz podrsku CRSa, Atina sprovodi redovne radionice osnazivanja sa devojcicama i zenama u izbeglickim kampovima u Krnjaci, Bujanovcu i Presevu.