Žensko preduzetništvo još uvek predstavlja retku pojavu u pojedinim zemljama, dok širom sveta čini se da postoji jaz između muškog i ženskog preduzetništva i samozapošljavanja. Zbog čega, tačno, nastaje ovaj jaz? 

 

 

Prema podacima iz Studije praktične politike o ženskom preduzetništvu, koju su 2017. godine objavile Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Evropska komisija, stopa samozaposlenih i novih vlasnika biznisa u državama članicama EU,  još uvek je manja za žene nego za muškarce. Podaci iz 2015. godine pokazuju da je šansa da će žene (9.9%) biti samozaposlene u zemljama Evropske unije, dvostruko manja u poređenju sa muškarcima (17.8%). Isto tako, u periodu od 2010. do 2014. godine, samo 2% žena prijavilo je da su bile vlasnice novih preduzeća (u poređenju sa 4% muškaraca). 

 

U Studiji praktične politike takođe se navodi da velika većina žena upravlja malim preduzećima, te da je manje verovatno da će imati i zaposlene. Iako ova preduzeća imaju manji potencijal za rast od onih koje su osnovali i kojima upravljaju muškarci, stope ‘preživljavanja’ preduzeća su zapravo iste. Većina žena teži samozapošljavanju, odnosno imaju svoja preduzeća u zdravstvenom, socijalnom, i uslužnom sektoru, dok su muškarci pretežno samozaposleni u građevinskom sektoru. Uopšte uzev, samozaposlene žene takođe rade kraće od samozaposlenih muškaraca.

 

 

Brojni su razlozi iz kojih žene odlučuju da kreiraju sopstvene poslove. Za većinu žena, ravnoteža između poslovnog i privatnog života, i više vremena za sebe i svoju porodicu, predstavlja odlučujući faktor. Mnoge žene takođe odlučuju da kreiraju sopstvene poslove kako bi probile barijere, što znači da moraju da kreiraju sopstveni biznis da bi imale pristup vodećim pozicijama.

 

Ovo bi zapravo moglo da objasni i zašto žene često imaju niža očekivanja za rast poslovanja. Iako se trude da zarade za život, ili nađu dodatni izvor zarade da doprinesu pokrivanju troškova, njihovo poslovanje možda neće biti njihov prioritet. Za mnoge, to je zapravo sredstvo za postizanje veće kontrole nad sopstvenim radnim rasporedom i šansa da provedu više vremena sa članovima porodice.

 

 

Prema podacima iz Studije praktične politike, brojni su faktori koji rade na štetu ženskog preduzetništva. Za početak, u mnogim kulturama žensko preduzetništvo nije na ceni. Još uvek postoje rodni stereotipi koji ograničavaju mogućnost žena za uspeh, i koji mogu imati ozbiljan uticaj na samopoštovanje žena kao preduzetnica. Na primer, u Evropskoj uniji, 52% žena je izjavilo da ih je strah od neuspeha sprečio da započnu novi posao, u poređenju sa samo 42% muškaraca.

 

Kada žene postanu preduzetnice, one su manje vrednovane od muškaraca upravo zbog rodnih stereotipa. I investitori i klijenti mogu pomisliti kako su žene manje sposobne za vođenje preduzeća, a još uvek je mali broj primera uspešnih preduzetnica u našem kolektivnom pamćenju.

 

 

Žene generalno smatraju da nisu podjednako dobro pripremljene da započnu sopstveni biznis kao muškarci. Tokom perioda od 2010-2014. godine, polovina muškaraca u EU izjavila je da poseduju veštine za pokretanje sopstvenog biznisa, dok je samo trećina žena verovala u to isto.

 

Štaviše, premda su vlade počele da ulažu u mogućnosti obuke za nove preduzetnike, verovatnoća da će žene učestvovati u ovakvim treninzima daleko je manja.

 

Važno je zapamtiti da nedostatak mogućnosti upravljanja i liderstva za žene širom sveta dovodi do toga da one imaju manje iskustva od muškaraca na takvim pozicijama, a pozicija menadžera ili lidera u prethodnoj kompaniji može biti odskočna daska za pokretanje biznisa.

 

 

Svi ovi faktori rade protiv žena i kada one pokušavaju da iznađu načine za finansiranje svojih preduzeća. U Studiji praktične politike se kaže:

 

„Ovaj rodni jaz u dostupnosti finansijske podrške ispitan je kroz veliki broj studija u kojima su pruženi dokazi da se žene suočavaju sa ‘većim preprekama’ u finansiranju svog poslovanja (Brush, 2014). Ove prepreke uzrokovane su manjim preduzetničkim iskustvom, učešćem u marginalnijim, većinski ženskim sektorima, rodno pristrasnim bodovanjem kredita, i rodnim stereotipima u procesu odobravanja pozajmica (Alesina, 2013; Saparito, 2013). Shodno tome, žene preduzetnice obično započinju svoj posao sa manje novca i više se oslanjaju na samofinansiranje (Shav, 2009)”. 

 

Žene na društvenim mrežama takođe obično nemaju podršku drugih preduzetnica/ka i pružalaca usluga koji imaju moć da ulažu u, ili reklamiraju, njihovo poslovanje, već prijatelja i porodice. Štaviše, u mnogim zemljama, porodične i poreske politike mogu zapravo da obeshrabre žene koje žele da postanu preduzetnice – na primer, nepostojanje regulisane mogućnosti porodiljskog odsustva za samozaposlene žene ili vlasnice preduzeća.

 

 

Prema Studiji praktične politike, da bi se podstaklo žensko preduzetništvo, postoji pet glavnih politika čijem sprovođenju vlade treba da teže:

- Stvaranje mreže žena preduzetnica koje bi delovale kao ambasadorke;

- Promocija različitih obuka i mentorstava za žene preduzetnice;

- Olakšan pristup finansiranju;

- Izgradnja mreža preduzetnika/ca u koje će se uključiti što širi krug žena preduzetnica;

- Promovisanje ravnoteže između poslovnog i privatnog života, i pristupa socijalnoj zaštiti.

 

Ukoliko bi svako od nas lobirao kod nacionalnih i lokalnih vlasti da ulažu u ovakve politike, žene bi počele da razmišljaju o osnivanju preduzeća kao realnoj opciji, umesto da ga doživljavaju kao nedostižan san.

 

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti", koji sprovodi Agencija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz finansijsku podršku Evropske unije. Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorima i autorkama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women, Ujedinjenih nacija, ili bilo koje druge organizacije pod okriljem Ujedinjenih nacija. Projekat je deo inicijative za podršku ženskom preduzetništvu, ženama u ruralnim područjima, smanjenje diskriminacije na tržištu rada i prilikom zapošljavanja i podsticanje dijaloga o značaju ekonomskog osnaživanja žena i razmene znanja i informacija među ženama preduzetnicama.