Odgovor na sve učestalije digitalno nasilje nad ženama i devojčicama

Iako predstavljaju više od polovine svetske populacije, žene i devojčice širom sveta i dalje su u opasnosti da budu ubijene i izložene nasilju, zastrašivanju i uznemiravanju samo zbog toga što su žene. Nasilje nad ženama i devojčicama je rezultat intersekcionalnih oblika društvene, političke, ekonomske, rasne i  kulturološke diskriminacije kojoj su one svakodnevno izložene. 

Zajedno, ovi oblici diskriminacije ne samo da povećavaju intenzitet i učestalost nasilja, već i njegovu nekažnjivost koja postoji u zajednicama, ujedno povećavajući društvenu, ali i individualnu spremnost da se nasilje nad ženama i devojčicama dopusti, toleriše ili prećuti. 

Brz razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija stvara i olakšava nove puteve za nasilje nad ženama i devojčicama, i izlaže ih većem riziku od zlostavljanja. Ovogodišnja kampanja 16 dana aktivizma koja počinje Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama (25. novembrom) upravo je posvećen osvetljavanju nasilja koje žene i devojčice trpe u digitalnoj sferi.

Istraživanje Svetske zdravstvene organizacije pokazuje da svaka treća žena tokom svog života doživi neki oblik nasilja, a uprkos relativno novom i rastućem fenomenu digitalnih komunikacija, procenjuje se da je jedna od deset žena već iskusila i neki oblik digitalnog nasilja (30% njih od svoje 15. godine). 

Kovid pandemija kao pogodno tle za digitalno nasilje nad ženama i devojčicama

Kako pandemija kovida produbljuje ekonomski i socijalni jaz i nejednakosti, u kombinaciji sa ograničenjem kretanja i merama socijalne izolacije, rodno zasnovano nasilje eksponencijalno raste. Takođe, očekuje se da će ekonomske posledice potisnuti još 47 miliona žene i devojaka u ekstremno siromaštvo do kraja 2021. godine i na taj način ovekovečiti strukturne nejednakosti koje pojačavaju nasilje nad ženama i devojčicama. 

Veća upućenost ljudi na virtuelni svet, i međusobna izolovanost zbog pandemije, uticali su na to da se rizici od različitih oblika digitalnog nasilja značajno povećaju. Kovid pandemija je, dakle, pogoršao sve faktore rizika od nasilja, uključujući nezaposlenost i siromaštvo, i ojačao mnoge od osnovnih uzroka kao što su rodni stereotipi i štetne društvene norme. Ujedinjene nacije procenjuju da se 11 miliona devojčica širom sveta možda neće vratiti u školu zbog posledica COVID-19, što povećava njihov rizik od dečijih brakova i seksualne eksploatacije

Prema poslednjim procenama Svetske zdravstvene organizacije, skoro 1 od 3 žene i devojčice starosti 15 godina i više, širom sveta bile su izložene fizičkom ili seksualnom nasilju od strane intimnog partnera, ne-partnera ili oboje, bar jednom u svom životu, što ukazuje na to da su nivoi nasilja nad ženama uglavnom ostali nepromenjeni tokom poslednje decenije. Ovi brojevi, međutim, ne odražavaju uticaj Kovid pandemije  i bili bi još veći kada bi uključili  nasilje koje pogađa žene i devojke u kontinuitetu, uključujući seksualno uznemiravanje, nasilje u digitalnom kontekstu, štetne prakse i seksualnu eksploatacije.

Na ovo povećanje upućuje i analiza organizacije Atina sprovedena za vreme pandemije izazvane korona virusom, upravo kada se veliki deo globalne komunikacije preselio u digitalni prostor. Nalazi analize „Iza ekrana: Analiza zloupotreba žrtava trgovine ljudima u digitalnom okruženju govore o tome da je trećina žrtava trgovine ljudima bila  vrbovana preko interneta. Dalje, utvrđeno je da su pre, za vreme i nakon izlaska iz situacije trgovine ljudima, devojke i žene bile u velikoj meri izložene zloupotrebama u digitalnom okruženju. Tačnije, 42 odsto ispitanica pretrpelo je neki oblik digitalnog nasilja, kao što su sajber proganjanje, osvetničko objavljivanje eksplicitnog/pornografskog sadržaja, impersonacija tj. lažno predstavljanje, itd. U slučaju 31 odsto njih, takvi, relativno novi vidovi zloupotreba i zlostavljanja bili su korišćeni u svrhu vrbovanja ili eksploatacije, tj. direktno povezani sa situacijom trgovine ljudima.

Polovina intervjuisanih žrtava trgovine ljudima govori kako su počinioci posedovali sadržaje kojima su ih ucenjivali i primoravali na različite vrste eksploatacije – 29 odsto ispitanica kaže da im je bilo rečeno kako će eksplicitni sadržaj ili informacija o njima biti poslati članovima porodice, a 21 odsto njih bilo je suočeno s pretnjom da će biti osramoćene objavama na javnim portalima. U analizi se dalje naglašava da je proganjanje jedan od najčešćih vidova zloupotreba u digitalnom okruženju, te da ga je iskusilo čak 55 odsto ispitanica. Ukazuje se da su proganjanje najčešće vršili poznanici, potom članovi porodica (23 odsto), a zatim partneri (18 odsto). U sto vreme čak 63 odsto ispitanica pretrpelo je zloupotrebu snimanjem i daljim distribuiranjem sadržaja bez saglasnosti. U pogledu sadržaja koji je distribuiran, u najvećem broju slučajeva (64 odsto) radilo se o sadržaju s elementima pornografije.

Odgovor na sve učestalije digitalno nasilje nad ženama i devojčicama

U svojoj prvoj preporuci o „digitalnoj dimenziji“ nasilja nad ženama, usvojenoj oktobra 2021. godine, Grupa eksperata Saveta Evrope za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (GREVIO) definiše i ističe problem rodno zasnovanog nasilja nad ženama počinjenog u digitalnoj sferi, kao i tehnologije koje omogućavaju napade na žene i devojčice, kao što su legalno dostupni uređaji za praćenje koji omogućavaju počiniocima da prate žrtve. 

Prateći implementaciju Istanbulske konvencije, GREVIO je identifikovao velike praznine u domaćim zakonima koji su u vezi sa nasiljem nad ženama putem takvih tehnologija i u digitalnoj sferi. Preporuka uspostavlja jasnu definiciju digitalne dimenzije nasilja nad ženama i predlaže konkretne akcije koje treba preduzeti, na osnovu četiri stuba Istanbulske konvencije: prevencije, zaštite, krivičnog gonjenja i koordinisane politike.

Višestruki, uporedni i multidisciplinarni rad je neophodan kako bi se digitalno nasilje prepoznalo i adekvatno uvelo u normativni okvir, odnosno kako bi se obezbedio pravni okvir koji se jasno odnosi na nasilje nad ženama i pokriva i inkriminiše sve oblike nasilja počinjene u digitalnoj sferi. 

Potrebno je učiniti dostupnim usluge podrške, uključujući pravno i psihološko savetovanje svim žrtvama nasilja nad ženama počinjenog u digitalnoj sferi, uključujući i takvo nasilje počinjeno u kontekstu nasilja u porodici. Takođe je potrebno da se unaprede postojeći resursi u zajednici za podršku ženama i razviju novi, finansijski i ljudski resursi. Na taj način bi se omogućile holističke usluge, uključujući pravne i tehničke savete o uklanjanju štetnog digitalnog sadržaja, kao i opšte i specijalističke usluge podrške ženama žrtvama nasilja, uključujući skloništa i nerezidencijalne savetodavne usluge, ekonomska podrška i osnaživanje. 

Dalje, potrebno je da se sprovode kampanje za podizanje svesti koje su usmerene na žene i devojčice, ali i muškarce i dečake, te koje su prilagođene najrazličitijim društvenim grupama, sa ciljem da se prepoznaju i razumeju koncepti digitalnog nasilja, njegova rasprostranjenost i štetnost, kao i da se ponude usluge koje su dostupne žrtvama. U svojoj preporuci, GREVIO ukazuje i na važnost podrške koju države potpisnice treba da pruže kako bi se podržali napori ženskih organizacija u ostvarivanju ovih ciljeva.

Zaustavljanje nasilja nad ženama počinje sa principom “verujemo preživelima”, usvajanjem sveobuhvatnih i inkluzivnih pristupa koji se bave osnovnim uzrocima nasilja i koji transformišu štetne društvene norme i prakse i osnažuju žene i devojke. Prioritizacijom pitanja i agende koja se najšire bavi pitanjima relevantim za žene i devojčice na svim nivoima,  minimalizujemo rizike od nasilja nad ženama i devojčicama. 

Projekat “Sa devojkama i za devojke” koji za cilj ima promovisanje rodne ravnopravnosti i umanjivanje rizika od rodno-zasnovanog nasilja među mladima, sa posebnim fokusom na online nasilje, sprovodi se u okviru zajedničkog projekta „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji III”, koji sprovode UNDP, UNICEF, UN Women i UNFPA u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije, a uz podršku Vlade Švedske. Projekat se realizuje sa lokalnim kancelarijama za mlade u Beogradu, Nišu i Subotici.