Aktivistkinje NVO Atina pripremile su sveobuhvatan prikaz iskustava žena izbeglica, kao i sopstvenih spoznaja, lekcija i zapažanja stečenih u višemesečnom radu na pružanju direktne pomoći i podrške ženama i devojkama izbeglicama. Od početka rada na terenu mobilni timovi NVO Atina stupili su u kontakt i asistirali preko 35000 žena i devojaka.

“Napustila sam svoju povređenu državu da bih se srela sa svojim mužem koji je otišao da spasi sebe od rata i ubijen je. Otišla sam sa decom, ali videla sam ono najteže u svetu. Prešla sam to gladno more, koje je žedno za telima dece i žena iz Sirije, da bih stigla u oblast u kojoj vlada glad, i u drugu državu u kojoj vreba smrt. Živela sam napolju, gde je hladno, i gde nema ničeg čime bih mogla da utoplim svoju decu. Čekali smo više od tri meseca da otvore granice, da stignemo u tu zemlju u kojoj nema nikakvih uslova za život,“

– napisala je u svom otvorenom pismu Amira iz Sirije koja je na put krenula sa šestoro dece, od kojih najmlađa, trogodišnja Iman još uvek ima komadiće šrapnela u nozi.

Ukupno 74 žene izbeglice putem aktivnosti “Otvorena pisma” koje je organizovala NVO Atina, a podržali UN WOMAN i Oxfam Italy, prenelo je priču o životnim iskustvima u zemljama porekla, položaju žena, njihovim pravima, poteškoćama i rizicima sa kojima su se susrele tokom svog putovanja ka Evropi.

Ova aktivnost bila je jedna od mnogih usmerena ka ženama i tražiteljkama azila koje je NVO Atina sprovodila od momenta zatvaranja granica, kada su hiljade žena ostale u tranzitno-prihvatnim centrima, centrima za azil i neposrednoj blizini graničnih prelaza, u cilju osnaživanja i pružanja pomoći onima koje su u izbegličkoj populaciji prepoznate kao najranjivije i bile izložene najvećim rizicima.

Uključeni u direktan rad i pružanje pomoći, učili smo mnogo o njihovoj kulturi, običajima, tradiciji, podneblju iz kog dolaze, položaju žena, njihovim pravima, rodnim ulogama, dnevnim životnim rutinama, patnji, bolu, mukotrpnoj svakodnevnici i poteškoćama sa kojima su se susretale u zemlji porekla i tokom putovanja.

Iskustva u radu na pojedinačnim slučajevima ukazala su nam da žene izbeglice bivaju izložene povećanom riziku zbog neadekvatnih humanitarnih i političkih odgovora koji zahtevaju hitnu i sveobuhvatnu reformu. Nedostatak osnovnih usluga, jasnih informacija, manjak senzibilisanih i obučenih pružalaca pomoći u vanrednim situacijama, manjak rodne osetljivosti, rizici od krijumčarenja i eksploatacije samo su neki od izazova sa kojima su se žene izbeglice susrele u zemljama tranzita.  

I učeći o tome shvatile smo koliko je važno da razumemo to kroz šta one prolaze, kako bismo im pomogle da se osećaju slobodno i rastrećeno.

Celokupan izveštaj možete preuzeti ovde.

Za NVO Atina, Zorana Parezanović i Jelena Hrnjak