U sigurnim kućama u Srbiji nema ni 30% potrebnih mesta
U sigurnim kućama u Srbiji nema ni 30% potrebnih mesta!
Fotografija: Sanja Knežević, Novinarke protiv nasilja
Fotografija: Sanja Knežević, Novinarke protiv nasilja
Fotografija: Novinarke protiv nasilja/Dragana Udovicic
Već deset godina konstantan je porast prijava nasilja. Od početka ove godine do polovine marta u Srbiji je izvršeno 9 femicida. Tokom 2021. godine Republički zavod za statistiku je sproveo istraživanje Kvalitet života i bezbednost žena koje ukazuje da je svaka peta žena doživela nasilje od intimnog partnera, a svaka deseta žena je doživela fizičko nasilje. Neretko su institucije te koje su izneverile žrtvu.
Fotografija: Pixabey
U Srbiji zvanično postoji 15 sigurnih kuća, ali samo njih 11 radi, a Srbija je po broju kreveta u njima ispunila svega četvrtinu kapaciteta koje bi trebalo da ima, kaže Andrijana Radoičić Nedeljković iz udruženja građana Atina.
„Od tih 11 samo šest poseduje licencu za rad koju izdaje Ministarstvo za rad, zapošljavnaje boračka i socijalna pitanja“, rekla je Radoičić Nedeljković u Danu uživo na N1.
Fotografija preuzeta sa sajta fighterlaw.com
U Srbiji trenutno funkcioniše 13 prihvatilišta za žrtve nasilja u porodici i jedno prihvatilište za žrtve trgovine ljudima, ukupnog smeštajnog kapaciteta od 190 mesta, što je ispod nivoa koji preporučuje Savet Evrope, pokazao je izveštaj koji su izradile udruženje građana Atina u saradnji sa Agencijom UN-a za rodnu ravnopravnost UNWOMEN.
Istraživanje o funkcionisanju i radu sigurnih kuća za žene i decu žrtve nasilja u Srbiji pokazalo je da je broj raspoloživih mesta u sigurnim kućama u našoj zemlji manji za 74 odsto od propisanog standarda koji važi u zemljama Evropske unije.
„Žene zaslužuju da dobiju pouzdanu, pravovremenu, proaktivnu i neosuđujuću podršku“
Fotografija: Jakov Simović
Kako unaprediti kvalitet usluge sigurne kuće?
Ilustracija: Arhiva UG Atina/Brlje
Siguran smeštaj – a naročito specijalizovane sigurne kuće za žene – predstavljaju ključni vid podrške žrtvama nasilja u porodici. Međutim, kreiranje sigurnih kuća u skladu sa standardima Istanbulske konvencije i integrisanje najboljih praksi iz višedecenijskog iskustva može izgledati kao izazov. Uostalom, kako tačno možemo stvoriti kvalitetnu uslugu sigurne kuće za žene žrtve nasilja?
Principi zasnovani na osnaživanju i ljudskim pravima
Zašto je važno da ženske organizacije vode skloništa za žene žrtve nasilja?
Ilustracija: Soul Curry Art
Istanbulska konvencija navodi da su skloništa za žene kojima upravljaju ženske organizacije najbolji način za podršku žrtvama nasilja u porodici. Ali, zašto je tako? Na koji način ova skloništa prave razliku za žrtve i društvo u celini?
Skloništa za žene kao otpor muškom nasilju
Koje usluge sigurnog smeštaja postoje u Evropi?
Ilustracija: O.M.Doodles/Instagram
Mnoge evropske države, uključujući i Srbiju, su ratifikovale Istanbulsku konvenciju i stoga su u obavezi da pruže pristupačne i kvalitetne usluge podrške žrtvama. Međutim, koje su to konkretne usluge dostupne u Evropi koje zaista poštuju standarde Istanbulske konvencije?
Statistika za Evropu u celosti
Copyright © 2024,
Designed by Zymphonies