* Stavovi izneti u ovom tekstu lična su mišljenja autora i ne odražavaju stavove Tomson Rojters Fondacije.

Moramo prestati da tretiramo devojčice i žene poput robe kojom se trguje ili predmeta koji se kontrolišu, i pružiti im ista prava i mogućnosti koje imaju dečaci i muškarci.

Alana Armitaž i Bjorn Anderson su regionalni direktori Populacionog fonda Ujedinjenih nacija za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju, odnosno Aziju i Pacifik.

Ove godine, UNFPA pokreće uzbudljivu kampanju #SheCounts, koja se zalaže za isticanje vrednosti žena i devojčica, za rodnu ravnopravnost i ukidanje štetnih praksi. #SheCounts kampanja ima za cilj da promeni destruktivne stavove i prakse koje ne vrednuju devojčice i da postigne ravnopravnost u društvu. Snaga kampanje je i u pružanju podrške godišnjem izveštaju o stanju svetskog stanovništva (SWOP 2020) koji je objavljen nedavno.

Nina i Liza volontiraju u organizaciji „Schüler Helfen Leben“. Prikupljaju donacije za mlade u jugoistočnoj Evropi. Danas produciraju i podkast na nemačkom jeziku. Nemica Liza kaže da „mladi u Srbiji nemaju perspektive“.

Fotografija: pixabay.com

Nasilje nad ženama, u Srbiji je u porastu, govore podaci Sigurne kuće Beograd, dok se iz Autonomnog ženskog centra čuje da gotovo svaki treći izgrednik ponovi porodično nasilje, čije su posredne ili neposredne žrtve u jednom broju nasilništava i deca.

U periodu od januara do juna u porodičnom nasilju usmrćeno 14 žena, što je pet više nego u istom periodu prošle godine, kaže za „Vesti“ koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević.

Fotografija: GETTY IMAGES

Policija upozorava da bi trgovci ljudima mogli da preusmere svoje aktivnosti na ruralne industrije, s obzirom na to da je većina kompanija u urbanim oblastima trenutno zatvorena.

Kako obaveštajne službe navode, poljoprivreda, ribarstvo i šumarstvo bi mogle postati nove ciljne oblasti.

Policija odlazi u Fajf, Tejsajd, Aberdinšir, Damfriz i Galovej kako bi pokušala da pomogne da se podigne svest o ovom fenomenu.

Fotografija: Lična arhiva

Udruženje građana Atina sprovodi projekat u okviru zajedničkog programa Evropske Unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku II“ i akciju „Prevencija i borba protiv trgovine lјudima u Srbiji“ u periodu od marta do oktobra 2020. godine u 5 gradova u Srbiji  i to u Subotici, Sremskoj Mitrovici, Šapcu, Nišu i Vranju.

Fotografija: Lična arhiva

U Vranju su održana dva sastanka predstavnika članica Lokalnog tima za prevenciju i borbu protiv trgovine lјudima sa predstavnicima Udruženja građana Atina i partnerima, s cilјem upoznavanja šireg tima sa projektom i aktivnostima, kao i utvrđivanje trenutnih lokalnih kapaciteta i mehanizama za reagovanje u slučajevima radne eksploatacije.

Fotografija: Piroshki Photography

Hapšenje radnice Centra za socijalni rad iz Vranja, koja je pokušala da falsifikovanom dokumentacijom omogući albanskom državljaninu da usvoji devojčicu iz Srbije, ponovo je skrenulo pažnju javnosti na sve učestalije slučajeve trgovine ljudima u Srbiji, a prema rečima Jelene Hrnjak iz nevladine organizacije "Atina" za borbu protiv trgovine ljudima, čak 60 odsto žrtava trgovine ljudima u Srbiji su deca.

"Dete-radnik" lomi cigle u Daki, u Bangladešu. (Fotografija: NURPHOTO / GETTY IMAGES)

Potpuni ekonomski i društveni moratorijum standardni je odgovor vlada na pandemiju Covid-19. Svakodnevno dobijamo informacije o daljim koracima koje treba preduzeti kako bi se ova kriza rešila. Obavešteni smo o broju zaraženih i umrlih. Ipak, postoje posledice o kojima se retko diskutuje. Posledice koje skoro nikada ne utiču na većinu, ali imaju ozbiljan efekat na skrivene žrtve. Na primer, na žrtve trgovine ljudima i modernog ropstva.