Ilustracija: Marija Matić Dobre brlje

Veća je verovatnoća da će se žene baviti socijalnim preduzetništvom, i one to često čine iz razloga koji nisu samo finansijski. Žene se često odlučuju na pokretanje socijalnih preduzeća kako bi podržale druge žene. Ali, kako socijalno preduzetništvo može ekonomski osnažiti žene i devojke širom sveta?

Socijalna preduzeća pokreću žene za druge žene

Pekar specijalista Svetislav Isailović - Buca, zajedno sa koleginicom Milenom Nikolić iz Hyatt Regency Beograd je posetio naš Bagel Bejgl. Buca je iskoristio priliku da nam prenese pekarske trikove i pomogne nam da unapredimo svoju proizvodnju - tako se i "rodio" crni bejgl :) 

Hyatt Regency Beograd, UG Atina kao i Bagel Bejgl, saradjuju dugi niz godina. Nakon podrške programima socijalnog uključivanja za žrtave trgovine ljudima koje UG Atina implementira, Hyatt Regency Beograd nagradio je Atinine napore i posvećenost u zajednici kroz nagradu Hyatt Thrive Leadership Award.

Fotografija: Marija Piroški

Žene socijalne preduzetnice su inovatorke koje dovode do društvenih promena 

U mnogim državama širom sveta, žene su više uključene u poslovanje koje ima društveni uticaj nego u tradicionalno preduzetništvo. U nekoliko evropskih država, socijalna preduzeća imaju neuporedivo više žena na vodećim pozicijamanego bilo koja druga vrsta preduzeća. Zašto je to tako? I šta se dešava kada su žene te koje vode?

Šta je socijalno preduzetništvo?

Trgovina ljudima i femicid: najteži oblici nasilja nad ženama

U poslednje vreme, NVO Atina sve češće dobija pitanja o vezi između femicida i trgovine ljudima. Međutim, pre nego što je to pitanje pokrenuto na konferenciji organizovanoj u znak obeležavanja Dana sećanja na žene žrtve nasilja u maju 2019. godine, ova veza nije posmatrana kao zasebna tema u Srbiji. 

Foto: Marija Piroški

Socijalna preduzeća, žensko preduzetništvo, i žensko vođstvo su neraskidivo povezani

Ilustracija Marija Matić Dobre brlje

Bagel Bejgl nije pekara, već vizija budućnosti

Jelena Hrnjak o hrabrosti i ženskom socijalnom preduzetništvu

Ilustracija: Marija Matić Dobre brlje

Odakle crpimo inspiraciju za razvoj socijalnog preduzetništva?

Čitav jedan razred srednjoškolaca, što bi značilo tridesetak osoba godišnje, završi u lancu trgovine ljudima i biva ekspoatisano, procenjuju u Udruženju Atina, licenciranoj organizaciji koja obezbeđuje smeštaj i potpunu brigu o žrtvama ove vrste kriminala u Srbiji. Posebno ranjive grupe su mlade devojke od petnaestak do 20 godina, upozoravaju iz ovog udruženja.

Šta posle trafikinga?

Kako se Zakon o sprečavanju nasilja u porodici odnosi prema zaštiti žrtava trgovine ljudima?

Mišljenje preuzeto sa sajta Ministarstva Pravde putem linka: https://mpravde.gov.rs/sekcija/17548/trgovina-ljudima-.php

Ministarstvo pravde uvelo je krivično delo Trgovina ljudima iz čl. 388. Кrivičnog zakonika u Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i takvo zakonsko rešenje u skladu je sa Кonvencijom Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima.