Socijalna preduzeca, zensko preduzetnistvo i zensko vođstvo su neraskidivo povezani

Foto: Marija Piroški

Socijalna preduzeća, žensko preduzetništvo, i žensko vođstvo su neraskidivo povezani

NVO Atina je 2014. godine osnovala Bagel Бејгл radnju u cilju promovisanja ekonomske nezavisnosti i osnaživanja žena. Od tada, Bagel Бејгл je primio mnoge ugledne goste i imao veliku medijsku pokrivenost, a osvojio je i We Empower UN SGD Izazov. Ali, zašto su socijalna preduzeća i žensko preduzetništvo toliko važni za ekonomsku nezavisnost žena?

Žene i siromaštvo

Jedna od glavnih prepreka za slobodu žena je manjak ekonomske nezavisnosti. Žene koje su suočene sa finansijskim poteškoćama i ne mogu da nađu posao često su prinuđene da ostanu u nezdravim ili nasilnim vezama,mogu biti seksualno eksploatisane, ili čak izgubiti starateljstvo nad decom.

Ne treba da čudi to što su siromašne žene u znatno nepovoljnijem položaju od siromašnih muškaraca. Prema UN Women, “One će verovatno jesti poslednje, najmanje su šanse da će imati pristup zdravstvenoj zaštiti, i rutinski su zarobljene u vremenski zahtevnim, neplaćenim kućnim poslovima. Ograničene su im opcije u traženju posla, ili započinjanju sopstvenog biznisa. Adekvatno obrazovanje im može biti van domašaja. Neke od njih prisiljene su u situaciju seksualne eksploatacije kao deo osnovne borbe za opstanak.”

Ako uzmemo u obzir rodne razlike u platama, niže plate tradicionalno ženskih sektora (npr. rad u domaćinstvima), seksualno uznemiravanje na radnom mestu i neprijateljsko okruženje za zaposlene majke i trudnice, lako je videti zašto tržište rada neće omogućiti ženama slobodu ekonomske nezavisnosti.

Ali, šta ako bi žene postale šefice?

Potencijal ženskog preduzetništva

Uvek je dobra ideja investirati u žene, jer one teže da novac dobro iskoriste i reinvestiraju ga u svoje najbliže. Žene preduzetnice stvaraju poslove, unapređuju životni standard, pospešuju ekonomski razvoj, smanjuju siromaštvo i doprinose ravnopravnosti između žena i muškaraca. Žene preduzetnice obično su vlasnice malih ili srednjih preduzeća koja su od presudne važnosti za ekonomski rast. Prema izveštaju Svetske banke koji se fokusira na Evropu i Centralnu Aziju, usled malog obima ženskih preduzeća u regionu, generiše se manje prihoda od prodaje. Međutim, "žene stvaraju veću zaradu po jedinici prihoda od prodaje, i pokazuju veći prinos u odnosu na obim (...) prinos žena je znatno veći od prinosa muškaraca, što znači da bi žene dobile više ako bi se skala povećala“.

Nedavna studija ukazuje na to da žene imaju i drugačiji stav prema poslu. One preuzimaju rizike, ali nisu previše samouverene kao muškarci; ambiciozne su i odlučne, ali svesne svojih ograničenja i onoga što im je potrebno za napredovanje (npr. veće znanje). Prosto rečeno, žene preduzetnice ne padaju na rodne stereotipe koji su im nametnuti, ali i ne kopiraju muški model preduzetništva.

Žensko vođstvo u socijalnim preduzećima

Socijalna preduzeća, žensko preduzetništvo, i žensko vođstvo su neraskidivo povezani. Mnoga socijalna preduzeća širom sveta rade za osnaživanje žena, dok su istovremeno mnoga socijalna preduzeća osnovana od strane žena, ili su žene na čelu. U Srbiji, žene su prezastupljene u socijalnim preduzećima koja se sastoje od razvojnih agencija, poslovnih inkubatora, i spin off preduzeća. Štaviše, žene čine i preko polovine volontera u svim socijalnim preduzećima u državi.

Podaci ukazuju na to da je vođstvo žena u trećem sektoru mnogo izraženije. Ovo je još jedan razlog zašto je podsticanje ženskog preduzetništva ključno za dostizanje održivog razvoja: žene preduzetnice više su fokusirane na društveni uticaj, a ekonomsko osnaživanje žena kroz socijalno preduzetništvo je dobitak za društvo u celini.

Šta je ženama preduzetnicama potrebno?

Tokom 2012. godine, samo 29 % aktivnih preduzetnika u Evropi su bile žene. Zašto? Zato što je ženama preduzetnicama i ženskim nevladinim organizacijama i kompanijama potreban rodno responsivan preduzetnički ekosistem. Šta to znači? Da politike, zakoni, propisi i pristup finansijama ne smeju da kažnjavaju žene, već da promovišu žensko preduzetništvo i uzmu u obzir jedinstvene prepreke sa kojima se žene suočavaju kada započinju posao.

Prema studiji Marine Zlatkov Cvetković, žene preduzetnice u Srbiji često su motivisane da započnu svoj biznis kako bi dostigle zdrav balans između posla i života, i povećale prihod svojih porodica, kao i da bi stekle veću nezavisnost. Čini se da se sve one suočavaju sa sličnim problemima pri prvim koracima, stoga Cvetkovićeva navodi najbitnije potrebe srpskih preduzetnica: adekvatnu infrastrukturu u ruralnim delovima države (obdaništa, škole, bolnice, obrazovni programi, itd.); fleksibilnije i pojednostavljene zakone i propise za izbegavanje duplog oporezivanja preduzetnika; veću finansijsku i obrazovnu podršku pri započinjanju ženskog biznisa; borbu protiv rodnih stereotipa koji sprečavaju žene da uopšte postanu preduzetnice.

Bagel Бејгл utire put

Bagel Бејгл radnja je socijalno preduzeće koje je osnovala NVO Atina. Sav profit ove pekare ulaže se direktno u finansiranje usluga podrške koje NVO Atina pruža žrtvama trgovine ljudima u Srbiji. To je žensko socijalno preduzeće koje upošljava druge žene, i tako doprinosi njihovoj ekonomskoj nezavisnosti. Takođe, Bagel Бејгл kupuje samo od malih proizvođača, čiji poslovni modeli su u skladu sa standardima održivog razvoja.

Sve vezano za Bagel Бејгл ilustruje potencijal ženskog preduzetništva: način na koji može da osnaži druge žene i pruži im ekonomsku nezavisnost; pozitivan finansijski uticaj na zajednicu; i način na koji se profit investira u odbranu ljudskih prava kroz borbu protiv trgovine ljudima.

Kako je Marijana Savić, direktorka NVO Atina, izjavila na otvaranju Bagel Бејгл radnje pre nekoliko godna:

“Sve ukazuje na to da, u budućnosti, razvoj zajednice neće biti moguć bez uzajamne podrške i partnerstva organizacija civilnog društva, privatnog sektora, državnih institucija, i građana. Stoga, pozivamo i vas da date svoj doprinos, i budete deo ove priče koja fundamentalno menja stvari, i omogućava priliku onima koji ne mogu bez nas”.

Više informacija o Bagel Бејгл-u: www.bagel.rs

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti", koji sprovodi Agencija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz finansijsku podršku Evropske unije. Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorima i autorkama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women, Ujedinjenih nacija, ili bilo koje druge organizacije pod okriljem Ujedinjenih nacija. Projekat je deo inicijative za podršku ženskom preduzetništvu, ženama u ruralnim područjima, smanjenje diskriminacije na tržištu rada i prilikom zapošljavanja i podsticanje dijaloga o značaju ekonomskog osnaživanja žena i razmene znanja i informacija među ženama preduzetnicama.